Na leto 536. godine veliki i neobični oblak pojavio se na nebu iznad većeg dela južne Evrope, severne Afrike i zapadne Azije.
„Pokrivač od prašine“ Mediteran i širu regiju zavio je u hladnoću i tamu. O tome je pisao i vizantijski istoričar Prokopije koji je zapisao kako je „Sunce bilo bez svog sjaja, više kao Mesec, celu godinu„. Pisao je i o tome koje su bolesti i kakvi su ratovi nikli u toj, doslovno, mračnoj eri. Sirijski pisac opisivao je „mračno Sunce i Mesec, i nemirno more„, a Kelti u Irskoj pisali su o „gladi i nedostatku hleba„. Godinama su se naučnici pitali šta je „promenilo vremenske prilike„, a moderna istraživanja imaju različite teorije.
Čini se da je veći deo severne hemisfere bio „pod oblakom„. Studije godova stabala između 536. i 551. godine pokazuju usporeni rast u Kini, Evropi i Severnoj Americi. Manje solarne radijacije uzrokovalo je niže temperature i abnormalno vreme. Za ljude je to značilo glad, kao i političku i socijalnu disrupciju, pa stoga ne čudi da je 536. godina proglašena najgorom godinom u istoriji čovečanstva.
Specifične su se stvari događale koje su vezane uz „oblak„, ako ga tako uopšte možemo nazvati. Smrtonosna je pandemija poharala Vizantijsko carstvo između 541. i 542., poznata kao „Justinijanova kuga„. Umrla je gotovo trećina populacije.
Neki od simptoma, kaže Prokopije, su groznica i naticanje tela. Godine 536. u Kini je bila suša i vladala je glad koja je rezultirala s mnogo smrti, kao i zapisi o „žutoj prašini koja pada kao sneg. Koreja je stalno imala oluje i potope, a u Mesopotamiji je padao sneg.
Arheološki dokazi pokazuju da je Skandinavija posebno jako pogođena. Čak 75 odsto sela u Švedskoj je napušteno tih godina. Jedna je teorija da je upravo to podstaklo Vikinge da traže plodniju zemlju u drugim delovima Evrope i još dalje.
„Sunce je crno, zemlja guta more, zvijezde padaju s neba„, kaže jedna njihova pesma. Neobično vreme možda je uticalo na istorijske trendove. Među njima je selidba mongolskih plemena na Zapad, pad Persije i uspon i širenje islama. Neki istoričari kažu i kako je to formalni prelaz iz antike u „mračni“ srednji vek. Kako god bilo vreme je radikalno uticalo na populaciju.
Šta je moglo uzrokovati takvu dramatičnu promenu u klimi? Stručnjaci su podeljeni, i možda nikada nećemo znati pravi odgovor. Jedna je teorija da je klima promenjena zbog erupcije vulkana u centralnoj Americi. Rezultat toga je mogao biti sloj pepela i prašine koji pokriva većinu planete. Druga teorija kaže da su bile dve erupcije, jedna 536., a druga 540., piše Vintage News, što je uzrokovalo mrak i hladnoću širom planete.
Oblaci dima su se rapidno širili iznad planete. Dokaza o radikalnoj ali kratkoročnoj promeni klime ima i na Severnom i Južnom polu. I na Antarktiku i na Grenlandu, depoziti sulfata datiraju iz sredine 6. veka. Treća teorija kaže da se možda meteorit zabio u planetu. Ili se zamalo zabio u planetu pa je iza sebe ostavio debeo sloj čestica koje su se „slegle“ na atmosferu.
Stručnjaci misle da su manje šanse za to nego za vulkanske erupcije.
(Express.hr,Vestinet.rs)
