Dominik Aleksandar razotkriva mitove koje su koristili političari i istoričari da promene sliku “rata za okončanje svih ratova,“ na stogodišnjicu Dana pomirenja.
Ovaj Dan sećanja će bez sumnje videti neke snažne napore od strane nekih da opravdaju bezplodno krvoproliće Prvog svetskog rata.
Revizionistički komentatori su dugo pokušavali da rehabilituju sukob kao neophodan i pravedan, ali argumenti ne podržavaju to.
Sećanje na poginule ne omogućava nikakvu iluziju u pravdu ili neophodnost rata, posebno kada se koriste presedani za raspravu o sledećem “neophodnom“ konfliktu.
[adsenseyu1]
Iz uzroka rata, do njegovog sprovođenja i njegovih rezultat, ovde su kontra-argumenti na deset uobičajenih pro-ratnih šema.
- Rat se vodio za odbranu demokratije – to je u suprotnosti sa osnovnim činjenicama. Nemačka je imala univerzalno pravo glas muškaraca, dok u Britaniji, uključujući i Irsku, oko 40% muškaraca i dalje nije bilo kvalifikovano za glasanje. U Nemačkoj je takođe bilo pokušaja i da se opravda rat na osnovu toga što se vodio za odbranu civilizovanih vrednosti protiv represivne, militarističke države, u formi ruske autokratije.
- Britanije je otišla u rat zbog obaveze ugovorom da brani neutralnost Belgije – Nije postojala jasna i prihvaćena obaveza Britanije da to učini, i zapravo, pre pojave belgijskog pitanja, ratna stranka u kabinetu se već zalagala za britansku intervenciju na sasvim drugačijoj osnovi da su tu postojale pomorske obaveze prema Francuskoj. Ove obaveze su razvijene u tajnim aranžmanima između vojski obe zemlje, i nikada nisu bile podvrgnute nikakvoj demokratskoj odgovornosti. Nemci su čak ponudili garancije po pitanju belgijskog integriteta, što je britanska vlada odbila čak i da razmotri.
- Nemačka agresija je bila pokretačka snaga za rat – Međutim, agresivno nemačko rukovodstvo je možda bilo 1914. godine, britanski establišment je barem bio odlučan da iskoristi priliku da uđe u rat sa svojim imperijalnim rivalom. U jednom trenutku, Ministarstvo spoljnih poslova se čak uhvatilo imaginarnih nemačkih upada u Francusku kako bi opravdali britansko proglašenje rata Nemačkoj. Pismo o proglašenju je moralo biti vraćeno od nemačkog ambasadora i prepisano kada je otkriveno da su priče lažne. Entuzijazam britanske vladajuće klase prema ratu potkopava bilo kakvo opravdanje za njega zasnovano na nemačkoj agresiji.
- Nemačka je započela pomorsku trku u naoružanju sa Britanijom – Imperijalističko takmičenje između ove dve države oko tržišta i resursa je prethodilo trci u naoružanju petnaest godina pre rata. Britanska pomorska snaga je bila vitalni element u njihovoj sposobnosti da ograniče nemački pristup tržištima i resursima širom sveta. Osim ako Britanija nije bila spremna da dozvoli Nemačkoj da se proširi ekonomski, logika kapitalističkog takmičenja je značila da će Nemačka morati da ospori britansku pomorsku superiornost. Latentno nasilje vodeće imperijalne nacije je uvek kontekst agresivnih izazova za status kvo sa strane rastućih sila.
- Nemački imperijalizam je bio jedinstveno okrutan i morao je biti osporen – Zločini počinjeni protiv Herero naroda u Namibiji su bili zaista strašni zločini, ali teško da su bili jedinstveni u poređenju sa užasima koje su počinili svi oni koji su bili uključeni u industriju gume u belgijskom Kongu, da uzmemo jedan primer. Takođe, evropsko mišljenje je samo nekoliko godina pre 1914. godine bilo užasnuto brutalnošću druge kolonijalne sile kada je bila angažovana u nemilosrdnom širenju svoje dominacije nad nezavisnim državama u Africi. To je bila Britanija u svojim ratovima agresije protiv država Bura u Južnoj Africi, tokom kojih su koncentraiconi logori po prvi put upotrebljeni kako bi se kontrolisalo civilno stanovništvo.
- Javno mišljenje je bilo ujedinjeno po pitanju rata, što pokazuju slike gomile iz 1914. godine kako navijaju – Sada se obično priznaje da je stepen entuzijazma za rat bio strogo ograničen, a dokaz za to je da grupe okupljene na izbijanju rata nisu bile ujedinjene u borbernom entuzijazmu. Zapravo, značajne i široko rasporastranjene antiratne demonstracije su se dogodile i u Britaniji i u Nemačkoj. Da rukovodstvo laburističkih i socijalističkih partija širom Evrope nije zalutalo u zahteve da se podrže njihove nacionalne vladajuće klase u odlasku u rat, vrlo je moguće da je sukob mogao biti zaustavljen.
- Moral britanske vojske koji su se borili na Zapadnom frontu je ostao netaknut do kraja rata – Iako Britanija možda nije pretrpela baš isti broj pobuna kao nemačka i francuska vojska, ponekad je bilo čitavih delova frontova gde su vojnici postajali toliko nepouzdani da se generali nisu usudili da im naređuju u borbi. Revizionisti ne mogu odbaciti dokaze o rasprostranjenom cinizmu o ratnim strategijama, preziru prema vojnom rukovodstvu i teškim sumnjama u svrhu rata. Što se tiče toga da su se vojnici svojevoljno borili u ratu, objašnjenje treba tražiti u tome da su naviknuti na poslušnost, kao i na pretnju pogubljenjima prekim sudom. Ne postoji potreba da se kao objašnjenje povlači čvrst nacionalnizam niti neka vrsta duboke psihološke ratne požude.
- Vojno rukovodstvo, pre svega general Haig, nije bila gomila nekompetentnih “magaraca“ – Pokušaji da se rehabilituju simpatije prema generalu Haigu se zasnivaju na nekim osnovnim činjenicama o taktikama koje je on neumorno koristio. Ponovljeni pešadijski napadi na suparničke rovove dosledno nisu uspeli da dobiju ikakvu jasnu prednost, uzrokujući velike količine žrtava. Prvog dana bitke u Somi, 1. jula 1916. godine, 57.000 od 120.000 vojnika je poginulo ili je ranjeno. Uprkos kontinuiranom masakru neverovanog obima, Haig je nastavio da naređuje dalje napade. Kada svaka nada za proboj protiv nemačkih linija bila jasno izgubljena, svrha bitke je bila preusmerena na čisto i jednostavno oslabljenje. Sada je plan bio da se ubije više američkih vojnika nego što su Britanci izgubili. Pošto nije bilo načina pouzdanog merenja žrtvi sa druge strane, Haig se oslanjao na procenu kroz gubitke na svojoj strani. Na toj osnovi, on je počeo da se ljuti kada je vojska pretrpela premalo gubitaka, kao kada se žalio da je jedna divizija u septembru izgubila manje od hiljadu ljudi. Ne može postojati odbrana za ovakvo zanemarivanje ljudskog života.
- Kraj rata je video trjumf liberalnog kapitalizma, protiv kolapsa autokratskih carstava – Zapravo, sve države koje su učestvovale u ratu su bile duboko destabilizovane. Čak i SAD, čije je učešće bilo najograničenije, pretrpele su “Crveno leto“ 1919. godine, sa neviđenim radničkim revoltima, kao što je generalni štrajk u Sijetlu, pored divljih represija socijalista i crnih Amerikanaca. Britanija je videla početak Irskog rata za nezavisnost, i povećane nemire u Indiji, što je označavalo tačku u gde je Carstvo počelo da propada. Na domaćem nivou, došlo je i do talasa radikalnih nemira radničke klase, naročito u “Red Clydeside,“ što je kulminiralo time da su vojnici poslati u Glazgov da uvedu vanredno stanje.
- Uprkos pokolju i uništenju, rat je bio vredan – Rat je otvorio period endemske ekonomske dislokacije, i potpune krize. U Britaniji je došlo do decenijskog industrijskog pada i visoke nezaposlenosti čak i pre Velike depresije. Zapravo, tek je Drugi svetski rat izvukao velike kapitalističke sile iz bede. Prvi svetski rat je video tačku gde je kapitalizam postao zavisan od rata i trajne ekonomije naoružanja. Rat je pokazao sposobnost kapitalizma da stvori industrijski otpad, pljačku i uništenje ogromnog obima. Sećanje na rat je odgovarajuće vreme za oplakivanje užasa, gubitaka i propasti svega, ali bi takođe i trebalo da izazove odlučnost da se odupremo insistiranju naših vladara na promovisanju rata kako bi se nastavili njihovi interesi. Rat ne može postići ništa drugo se stvaranja uslova za dalje ratove.
Popularno mišljenje je da se, od njegovog završetka, Prvi svetski rat pamti kao vreme užasne i beskorisne bede i pokolja, kao savršen primer nesposobnosti političkih i vojnih lidera i bezobzirno zanemarivanje ljudskog života.
Ta popularna osuda, koja je pomogla da se opšte mišljenje okrene protiv rata u suštini, bila je tačna, i ne smemo dozvoliti ratnim huškačima da odbace ovu instancu mudrosti običnih ljudi.
Webtribune.rs
[adsenseyu5]
