Predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić učestvovao je na drugom međunarodnom simpozijumu pod nazivom „Posledice bombardovanja Jugoslavije osiromašenim uranijumom 1999“ na Univerzitetu u Nišu, u organizaciji Advokatske kancelarije Aleksić.
Milačić je poručio da „samo osiromašeni um može postati deo organizacije koja ga je bombardovala osiromašenim uranijumom“.
„Dolazim iz Crne Gore u kojoj zvanično vlada takav um: do te mere osiromašen da je po diktatu mentora, takođe osiromašenih umova, ugurao na silu, mimo volje većine i mimo referenduma, moju zemlju u okrilje NATO-a.“
[adsenseyu1]
Bliski susret sa osiromašenim uranijumom
Predsednik Prave Crne Gore je podsetio da je 30. maja 1999. godine Crna Gora imala bliski susret sa osiromašenim uranijumom.
„Bombardovano je poluostrvo Luštica i rt na njemu — Arza. To je biser i kapija Boke Kotorske, na kojoj se nalazi tvrđava podignuta za vreme Austrougara. NATO je ispalio skoro 500 projektila iz topa na avionu A-10 Tunderbolt. Oko 300 projektila bilo je sa penetratorom od osiromašenog uranijuma.
Golim rukama čistili
Isti dan, svedoči Milačić, na teren su izašli pripadnici Vojske Jugoslavije.
„Jedan od njih je moj prijatelj Veselin Janjušević. Golim rukama sakupljao je fragmente penetratora od osiromašenog uranijuma zajedno sa dvojicom saboraca, prevezao to u objekat bivše austrougarske izvidnice, gde radioaktivni otpad ostaje duži period. Dok oni goloruki čiste taj otrov, NATO vojnici i piloti, još na vojnim obukama, u priručniku pod odeljkom ’Zlatna pravila‘ uče da se na udaljenosti do 500 metara od tenka, vozila ili zgrade pogođene projektilima sa osiromašenim uranijumom obavezno mora nositi maska.“
Najveća radijacija na planeti
Ovi mladi vojnici, kaže Milačić, nisu čitali NATO udžbenike i nisu bežali na udaljenost od pola kilometra, već su bili u epicentru najveće radijacije po glavi stanovnika u tom trenutku, na čitavoj planeti, usred bisera Boke.
„Imali su cilj da se takvom primitivnom dekontaminacijom što brže ukloni što više osiromašenog otrova, rizikujući živote i zdravlje. Spavali su i boravili na dvadesetak metara od deponovanog materijala, čuvajući da narod i deca sa tim ne dođu u dodir. Tek dve godine nakon toga počela je zvanična dekontaminacija i od procenjenih 88 kilograma, uklonjeno je manje od 80 kilograma. Godinama nakon toga, sve do danas, merenja zračenja na rtu Arza variraju od izvršioca merenja. Raspon je od 50 do 350 puta više od lokalnog nivoa prirodnog fona zračenja. Teren oko Arze kontaminiran je u krugu 20-30 kilometara od samog mesta dejstva municije.“
[adsenseyu4]
Radioaktivna propaganda
Milačić tvrdi da se o svemu ovome u Crnoj Gori ne govori.
„Običan svet, a pre svega mlad o ovome mahom ne znaju ništa. Razlog je jednostavan: osiromašeni umovi koji su nas bombardovali osiromašenim uranijumom, na vlasti u mojoj zemlji održavaju i kontrolišu njima srodne osiromašene umove koji su sami po sebi kriminogeni i radioaktivni. Oni nas bez prekida bombarduju radioaktivnom osiromašenom propagandom.“
Heroj je danas taksista
Milačić kaže da je njegov drug koji je goloruk čistio Arzu, danas, zbog toga što je protivnik osiromašenih umova, okarakterisan kao neprijatelj države. Kao diplomirani pravnik vozi taksi.
„To je heroj, a dužnost moje generacije i mlađih generacija jeste da se ugledamo na takve ljude i da radimo isto što i oni: uložimo svaki atom naših snaga u borbu protiv osiromašenih umova.“
Milačić je zaključio:
„Želim da poručim svim atlantistima gde god bili: gospodo iz NATO saveza i vaši domaći najamnici — zaraznija je naša težnja za slobodom, nego sav vaš osiromašeni uranijum!“
Konferenciji su prisustvovali gosti, stručnjaci iz različitih oblasti iz Italije, Nemačke, Rusije, Kipra i Kine, brojni generali, među kojima su Božidar Delić, Zoltan Dani i drugi.
