Nekadašnja pripadnica muslimanskih ratnih snaga (Armija RBiH) Albanka Elfeta Veseli, zvana „žena zver” i „žena monstrum”, koja je na najsvirepiji način ratne 1992. godine na području Zvornika ubila dvanaestogodišnjeg dečaka Slobodana Stojanovića, provešće iza rešetaka 13 godina, a ne deset, koliko joj je za taj monstruozni zločin u prvostepenom postupku početkom maja godine izrekao Sud BiH.
U optužnici, na osnovu koje je vođen postupak protiv Veselijeve, navedeno je, između ostalog, da je ona ubila malog Slobodana tako „što mu je, dok je on bio na biciklu, prišla s leđa i zaklala ga nožem”. Te navode potvrdili su i neki od svedoka.
Prvostepenu presudu, na koju se žalilo Tužilaštvo BiH i koju je, ne samo javnost u Republici Srpskoj i šire, nego i struka ocenila „sramnom” zbog, pre svega, činjenice da „tokom postupka nijedna reč iz optužnice nije ostala nedokazana” i da „odbrana optužene nije uspela da ospori dokaze Tužilaštva BiH”, poništilo je Apelaciono veće Suda BiH, a Veselijeva je i pravosnažno osuđena na 13 godina zatvora.
Isto to veće potvrdilo je prvostepenu oslobađajuću presudu Sakibu Haliloviću, komandantu Diverzanatskog voda Komande združenih jedinica Kamenica Armije RBiH, kojem je pripadala Veselijeva.
Optužnica je teretila Halilovića da je „posmatrao ubistvo dečaka” i da nije, kao neko kome je Veselijeva bila podređena, „ništa preduzeo” da „žena monstrum” bude kažnjena za zločin počinjen nad nevinim detetom.
Dečak Slobodan našao se među pripadnicima Halilovićeve jedinice odmah nakon što se u julu 1992. godine, kada je zajedno sa roditeljima i sestrom iz bezbednosnih razloga pobegao iz mesta u kome su živeli, vratio po svog psa Lesija, koji je ostao pred njihovom kućom.
To je na jednom od ročišta potvrdila i njegova sestra Slađana, koja je tokom svedočenja navela i to da su nakon nekoliko dana čuli da je Slobodana ubila Albanka iz Vlasenice Elfeta Veseli.
Milorad Kojić, direktor Centra za istraživanje ratnih zločina i traženje nestalih Republike Srpske, za „Politiku” kaže da je ishod ovog sudskog postupka zapravo „princip rada pravosuđa na nivou BiH”, koje i kroz presude donesene u slučaju zločina počinjenih nad Srbima pokušava da u „potpunosti individualizuje taj zločin” i predstavi ga kao delo pojedinca, a nikako sistema ili određenih vojnih i policijskih struktura.
„Dakle, oni žele da zločin svedu na nivo incidenta, što, naravno, nije dobro, jer ako postoji nešto što se zove sudska praksa, onda ta praksa ne treba da ima ni nacionalnost, ni ime i prezime. Ona mora da bude zasnovana na pravnoj normi i činjenicama. Ali očigledno je da u pravosudnim institucijama na nivou BiH ne postoji sudska praksa jednaka za sve, već postoje dve, jedna koja je uspostavljena samo za Srbe, a druga samo za Bošnjake”, rekao je Kojić za naš list.
On smatra da primena dvostrukih aršina nije poželjna i dobra, jer „to ni na koji način ne može da doprinese vladavini prava, jednakosti građana pred zakonom, kao ni pomirenju i suživotu na prostorima BiH”.
Kojić smatra da se ovim preinačavanjem zatvorske kazne ženi koja je izvršila zločin nezapamćenih razmera nad nemoćnim detetom želi umiriti javnost u Republici Srpskoj, a „pri tom se zanemaruje činjenica da su Srbima u istim tim pravosudnim institucijama, izricane, i to za daleko manju krivicu, mnogo dugotrajnije kazne zatvora”.
(Politika.rs)
