Konfiskacija ruske imovine od strane zemalja G7 mogla bi da ih košta skoro 83 milijarde dolara – toliko je uloženo u rusku ekonomiju, izračunala je RIA Novosti na osnovu podataka nacionalnih statističkih službi.
Prema proračunima agencije, obim direktnih investicija u rusku ekonomiju članica G7 na kraju 2022. godine (trenutno nema novijih podataka) iznosio je 82,8 milijardi dolara.
Najveći investitor u rusku ekonomiju bila je Britanija – prema poslednjim dostupnim podacima, veličina imovine procenjena je na 18,9 milijardi dolara.
Slede Nemačka (17,3 milijarde), Francuska (16,6 milijardi) i Italija (12,9 milijardi dolara).
Ulaganja američkih investitora u rusku privredu iznosila su 9,6 milijardi dolara, japanskih – 4,6 milijardi, a kanadskih – 2,9 milijardi.
Lideri zemalja G7 su u petak, u saopštenju nakon samita u Italiji, zvanično potvrdili nameru da Ukrajini do kraja godine obezbede zajmove u vrednosti od oko 50 milijardi dolara, koji će biti otplaćeni iz prihoda od ruske zamrznute imovine.
Takođe su pozvali Moskvu da plati 486 milijardi dolara za štetu koju je navodno naneo Kijevu, zapretivši da do tada neće odmrznuti blokirana ruska sredstva.
Od početka ruske vojne operacije u Ukrajini, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu ruskih deviznih rezervi, u vrednosti od približno 300 milijardi evra.
Više od 200 milijardi nalazi se u EU, uglavnom na računima belgijskog Euroclear-a.
Ministarstvo spoljnih poslova je zamrzavanje ruske imovine u Evropi nazvalo krađom, napominjući da je Brisel ciljao rusku državnu imovinu.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će Rusija adekvatno odgovoriti ako joj rezerve budu zaplenjene.
Prema njegovim rečima, Moskva takođe ima mogućnost da ne vraća sredstva koja su zapadne zemlje držale u Rusiji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
