Kada se rat u Avganistanu bližio kraju, Vašington je učinio korak koji je Sovjete koštao mnogih ljudskih života – opremio je mudžahedine prenosnim protivazdušnim raketnim sistemima „Stinger“. Tako je Sovjetski Savez izgubio dominaciju u vazduhu i bio prisiljen da po svaku cenu zapleni primerak ovog američkog oružja kako bi se mogao odbraniti od njega.
Rusija obeležava 30 godina od povlačenja sovjetskih trupa iz Avganistana. S vremena na vreme se mogu čuti tvrdnje da je upravo dostavljanje „Stingera“ u Avganistan prisililo Sovjete na povlačenje.
Sredinom 1980-ih avganistanski mudžahedini su se našli u teškoj situaciji. Borili su se protiv regularnih trupa sovjetske vojske i jedinica lojalnih vladi u Kabulu koje je podržavao SSSR. U toj borbi su imali podršku Pakistana i SAD-a. „U aprilu 1986. godine vodile su se teške borbe duž granice s Pakistanom… Koristio sam sva raspoloživa sredstva da isposlujem ono što sam tražio [snabdevanje mudžahedina „Stingerima“]… Potkrepio sam svoje argumente mišljenjem američkih analitičara koji su rekli da mudžahedini neće nastaviti s borbom jer su toliko izmučeni da se mladi naraštaji ne žele pridružiti Džihadu“, pisao je Muhamed Jusuf, visoki oficir Pakistanske obaveštajne službe.
[adsenseyu1]
Na kraju su Amerikanci ipak poslali oružje mudžahedinima kako bi podstakli njihove napore da svrgnu režim koji je podržavala Moskva.
Moćno oružje
Reganovoj administraciji nije bilo lako da donese odluku o pružanju potpore džihadistima, jer Amerikanci nisu želeli da SSSR ili Iran dođu u posed njihovih vojnih tehnologija.
Ako bi Sovjeti zaplenili raketu američke proizvodnje, to bi bio dokaz da Vašington podržava mudžahedine najsavremenijim oružjem. Sličnog stava se pridržavao i Pakistan. Pa ipak, Sjedinjene Države su 1986. godine odobrile da se muslimanskim gerilcima dostavi 250 prenosnih lansera „Stinger“ i 1000 raketa.
„Stingeri“ su lako i moćno oružje kojim se jednostavno rukuje. Potrebno je samo 30 sekundi da se raketa stavi u lansiranje. Kada se projektil veže za cilj veoma ga je teško izbeći pomoću toplotnih mamaca, tako da je „Stinger“ vrlo efikasan u borbi protiv borbenih aviona.
Sudeći po saopštenjima, ovi prenosni sistemi su u Avganistanu prvi put primenjeni 25. septembra 1986. Grupa od 35 mudžahedina tada je oborila dva udarna helikoptera Mi-24 (prema tvrdnjama sovjetske vojske) kada su se spuštali na aerodrom Džalalabad. Priča se da su džihadisti američkom predsedniku Ronaldu Reganu tada poklonili ostatke rakete koju su ispalili u tom napadu.
Prema Jusufovim rečima, vest o novom oružju i njegovoj razornoj moći euforično je dočekana među gerilcima, ali je zato sovjetsko zapovedništvo bilo krajnje zabrinuto. Sovjeti su u novembru 1986. izgubili četiri jurišnika Su-25, a godinu dana kasnije čitavu eskadrilu. Pored toga, oboreno je mnogo sovjetskh helikoptera.
Promena taktike
Posle tih gubitaka džalalabadski aerodrom je mesec dana bio zatvoren, a kada je otvoren, uvedena su stroža pravila leta. „Morali smo iz korena da promenimo taktiku. Letelice ratnog vazduhoplovstva su morale da lete na većoj visini, od najmanje 5000 metara“, objasnio je vojni stručnjak Mihail Hodarjonok.
Pored toga, avionima i helikopterima nije bilo dozvoljeno ateriranje s dugačkom putanjom. Prilikom uzletanja i sletanja pratili su ih helikopteri koji su izbacivali toplotne mamce kako bi ovi za sobom odvukli svaku raketu, ako bi bila odnekud ispaljena. Svi letovi teretnih aviona obavljali su se isključivo noću.
Zvanje Heroja za zaplenjeni „Stinger“
Da bi se borili protiv novih raketa sovjetski inženjeri morali su da ih prouče izbliza i zbog toga je počeo lov na „Stingere“. Svakome ko zapleni ovo oružje obećana je najveća sovjetska nagrada – zvanje Heroja Sovjetskog Saveza.
Sovjetski specijalci su mesecima tražili „Stingere“, ali su u početku pronalazili samo fragmente. U januaru 1987. izviđački odred je primetio grupu naoružanih ljudi na tri motocikla. „Kad su oni ugledali naše helikoptere zaustavili su se i otvorili vatru na nas. Ispalili su dve rakete. Piloti su manevrisali i uspešno aterirali… Helikopteri Mi-24 su nas pokrivali odozgo, a mi smo odmah posle ateriranja iskočili iz helikoptera i upustili se u borbu“, seća se poručnik Vladimir Kovtun. On i još četvorica vojnika su savladali mudžahedine zahvaljujući podršci iz vazduha. Posle okršaja su pretresli neprijatelje i pronašli „Stinger“ sa tehničkom dokumentacijom. Godinama se smatralo da je tada Sovjetski Savez prvi put došao u posed lansera raketa.
„Stinger“ i sovjetsko povlačenje
Pre par godina je još jedna grupa bivših sovjetskih vojnika, na čijem čelu je bio poručnik Igor Rjumcev, saopštila da su oni prvi zaplenili „Stinger“ krajem 1986. Sovjetske specijalne službe uspele su da zaplene ukupno osam kompleta ovog oružja. U to vreme, međutim, niko nije dobio zvanje Heroja Sovjetskog Saveza. Pravda je zadovoljena tek na 30. godišnjicu povlačenja sovjetskih trupa. Kovtun je dobio zvanje Heroja Rusije za hrabrost i odvažnost tokom konflikta u Avganistanu.
Proučivši američke rakete, avionski konstruktori su modifikovali sovjetske jurišnike Su-25 i poboljšali njihove odbrambene karakteristike za borbu protiv ove napasti. Zahvaljujući tim merama Sovjetski Savez više nije trpeo velike gubitke.
Treba ipak znati da isporuka „Stingera“ nije prisilila SSSR na povlačenje postrojenja iz Avganistana, kao što ponekad tvrde pojedinci. Tu odluku je Moskva donela mnogo ranije.
(hr.rbth.com)
