Republikanci planiraju da istraže kuda zaista ide novac koji Vašington dodeljuje Kijevu. Oni su, po oceni ruskih eksperata, ovu odluku doneli zbog sumnje da se američke vlasti i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski bave pranjem novca i prodajom NATO oružja na „darknetu“, koristeći kao izgovor rusku specijalnu vojnu operaciju.
Istraživačka služba američkog Kongresa objavila je izveštaj o direktnoj finansijskoj podršci Ukrajini, a tim povodom mnogi parlamentarci su izrazili zabrinutost da finansijska pomoć Kijevu može doprineti rasipanju i zloupotrebama.
„S obzirom na prethodne izveštaje o korupciji u Ukrajini, Kongres bi mogao da razmotri da li bi takvo finansiranje moglo direktno ili indirektno da doprinese slučajevima rasipanja, prevare ili zloupotrebe“, saopštila je ta služba.
Republikanci pokrenuli istragu
Kako kaže za Sputnjik ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov, republikanci trenutno zauzimaju sve ključne pozicije u apsolutno svim komitetima na Kapitol hilu, a u ovom trenutku jedna od njihovih važnijih odluka je pokretanje istrage o finansiranju režima Zelenskog od strane Bajdenove administracije.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
„Republikanci su, nakon pobede na izborima za Predstavnički dom imali prvi sastanak kada su doneli odluku da pokrenu istragu. Kongres je formirao komitet koji treba da istraži kako se finansijska sredstva američkih poreskih obveznika troše u Ukrajini i šta je sve potpalo pod vojnu pomoć Ukrajini.
Jedno od pitanja je i da li je istina da je oružje poslato kao vojna pomoć Kijevu završavalo u rukama terorističkih i raznih drugih organizacija. Ovim planiraju da se bave kako komisija američkog Kongresa, tako i službe za finansijsku reviziju“, objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje šta je republikance navelo da pokrenu ovu istragu, Leonkov objašnjava da postoji niz faktora.
„Brojni mediji, uključujući američke, pisali su o tome da oružje koje se isporučuje Ukrajini ne stiže uvek trupama na liniji razdvajanja. Čak postoji informacija da se to oružje pojavilo na ‘darknetu‘ – ilegalnoj internet mreži. Osim toga, bilo je i niza publikacija koje se bave informacijama da je tokom sukoba u Ukrajini dolazilo do pranja novca preko jedne kancelarije koja se bavila kriptovalutama. Odnosno, novac koji je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dobijao kao vojnu pomoć, slivao se u ovu firmu za šta su se kupovale kriptovalute“, konstatuje stručnjak.
Sa ovom ocenom slaže se i ruski vojni istoričar Jurij Knutov. Međutim, prema njegovom mišljenju, jedan od razloga za pokretanje istrage je i da se ispita kakva je uloga Hantera Bajdena – sina američkog predsednika Džozefa Bajdena.
„Bajdenov sin je umešan u razne prevare. Na ovu temu postoji mnogo publikacija i u Sjedinjenim Američkim Državama. Osim toga, pojavile su se informacije i o istragama skandinavske policije koje su ustanovile da američko oružje ne stiže do fronta, nego da od toga čak 70 procenata završava na crnom tržištu i prodaje se u Evropi ili na Bliskom istoku. Na osnovu svega ovoga republikanci su odlučili da saznaju kuda zaista ide novac“, objašnjava sagovornik.
Džepove pune ukrajinski i američki zvaničnici
Knutov veruje da novac koji Sjedinjene Američke Države tokom specijalne vojne operacije šalju Ukrajini puni džepove ukrajinskih i američkih zvaničnika.
„Kijevski režim je u svoje vreme bio poznat po korupciji. Njihove korupcijske šeme su dobro razvijene. Tako da mislim da se značajan deo sredstava koja se šalju u Ukrajinu pre svega preko raznih ofšor kompanija pere i prebacuje na račune ukrajinskih i američkih zvaničnika“, objašnava ekspert.
Na pitanje ko je sve, po njegovom mišljenju, umešan u pranje novca i kada očekuje da bi istraga mogla biti završena, Leonkov kaže da ovo nije lak posao.
„Najverovatnije su Bajdenov sin pa čak i njegov uži krug bili umešani u ove radnje. Međutim, što se tiče same istrage, republikanci će je razvući dok ne bude jasno koga će demokrate kandidovati na izborima 2024. godine. Dokazi o ovim šemama mogu uništiti bilo kog demokratskog kandidata i samim tim mogu sprečiti Bajdena da se kandiduje za drugi mandat“, smatra naš sagovornik.
Treba napomenuti da se Kongresu SAD predlaže da utvrdi da li je nadzor Kancelarije generalnog inspektora kad je reč o pomoći za Ukrajinu ispravno fokusiran. S druge strane, finansiranje inostranih operacija zahteva od američkog državnog sekretara da uspostavi minimalnu budžetsku transparentnost.
Podsetimo, ranije je i američki Senat zahtevao da se u izveštaju Kongresa naznači koliko su američke vlasti poslale novca Ukrajini. Prema rečima senatora Džej Di Vensa, 114 milijardi dolara koje su SAD dale ukrajinskoj strani i zemljama „pogođenim situacijom u Ukrajini“ ne uključuje niz dodatnih transfera koje je prethodno zahtevala administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Nikolina Tesla (sputnik)
