“Kako je čitava američka unipolarna fantazija uništena, to je izazvalo duboko nezadovoljstvo, neprijateljstvo i sistematični kontra napad. Američki skupi i neuspeli rat protiv terorizma je postao generalna proba za ekonomski i ideološki rat protiv Kremlja.“
Tokom većeg dela decenije SAD, Velika Britanija i EU sprovode kampanju za podrivanje ruske vlade, a naročito da svrgnu predsednika Putina. U pitanju su fundamentalna pitanja, uključujući stvarnu mogućnost nuklearnog rata, piše Džejms Petras za unz.com.
[adsenseyu1]
Najnoviju zapadnu propagandnu kampanju i jednu od najozbiljnijih optužbi, je pokrenuo britanski režim premijerke Tereze Mej. Britanci su tvrdili da su se ruski tajni agenti urotili da otruju bivšeg ruskog dvostrukog agenta i njegovu ćerku u Engleskoj, preteći suverenitetu i bezbednosti britanskog naroda.
Nikada nisu predstavljeni nikakvi dokazi. Umesto toga, Britanija je proterala ruske diplomate i zahteva strožije sankcije, kako bi povećala tenzije. Velika Britanija i njeni pokrovitelji SAD i EU se kreću ka prekidu odnosa i nagomilavanju vojske.
Pojavljuju se brojna fundamentalna pitanja vezana za poreklo i rastući intenzitet ovog antiruskog neprijateljstva.
Zašto zapadni režimi sada osećaju da je Rusija veća pretnja nego u prošlosti? Da li veruju da je Rusija ranjivija na zapadne pretnje ili napade? Zašto zapadni vojni lideri pokušavaju da podriju odbranu Rusije?
Da li američke ekonomske elite veruju da je moguće izazvati ekonomsku krizu, i smrt vlade predsednika Putina? Koji je strateški cilj zapadnih političara? Zašto je britanski režim preuzeo vođstvo u antiruskom krstaškom ratu putem optužbi o lažnom trovanju u ovom trenutku?
Ovaj rad je usmeren na pružanje ključnih elemenata za razrešavanje ovih pitanja.
Istorijski kontekst za zapadnu agresiju
Nekoliko fundamentalnih istorijskih faktora koji datiraju iz 1990-ih godina govore o trenutnom porastu zapadnog neprijateljstva prema Rusiji.
Prvo i najvažnije, tokom 1990-ih godina su SAD degradirale Rusiju, postavivši je na vazalnu državu, i namećući se kao unipolarna država.
Drugo, zapadne elite su pljačkale rusku ekonomiju, zaplenivši i opravši stotine milijardi dolara. Glavni korisnici su bili banke Volstrita i Londona, i prekomorske poreske oaze.
Treće, SAD su zaplenile i preuzele kontrolu nad ruskim izbornim procesom, i osigurale lažan “izbor“ Jeljcina.
Četvrto, Zapad je degradirao ruske vojne i naučne institucije, i pomerio svoje oružane snage na granice Rusije.
Peto, Zapad je osigurao da Rusija ne bude u mogućnosti da podrži svoje saveznike i nezavisne vlade širom Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike. Rusija nije mogla pomoći svojim saveznicima u Ukrajini, Kubi, Severnoj Koreji, Libiji, Srbiji itd.
Sa padom Jeljcinovog režima i izborom predsednika Putina, Rusija je ponovo povratila svoj suverenitet, oporavila svoju ekonomiju, njene oružane snage i naučni instituti su obnovljeni i ojačani. Siromaštvo je naglo smanjeno a zapadni kapitalistički gangsteri su bili ograničeni, zatvoreni ili su prebegli uglavnom u Veliku Britaniju i SAD.
Istorijski oporavak Rusije pod predsednikm Putinom i njegov postepeni međunarodni uticaj, su oštetili američku pretenziju da vladaju unipolarnim svetom. Oporavak Rusije i kontrola njenih ekonomskih resursa su umanjili američku dominaciju, posebno njihovih naftnih i gasnih polja.
Kako je Rusija konsolidovala svoj suverenitet i napredovala ekonomski, društveno, politički i vojno, Zapad je povećao neprijateljstvo u nastojanju da Rusiju vrati u Mračno doba 1990-ih godina.
SAD su pokrenule brojne državne udare i vojne intervencije i lažne izbore kako bi opkolili i izolovali Rusiju. Ciljani su Ukrajina, Irak, Sirija, Libija, Jemen i ruski saveznici u Centralnoj Aziji. Vojne baze NATO-a su se povećale.
Ciljana je ruska ekonomija- sankcije su usmerene na njihov uvoz i izvoz. Putin je bio podvrgnut ozbiljnoj propagandnoj kampanji zapadnih medija. Opozicione stranke i političare su finansirale američke nevladine organizacije.
Kampanja vraćanja od strane SAD-a i EU nije uspela.
Kampanja opkoljavanja nije uspela.
Ukrajina je rasparčana – ruski saveznici su preuzeli kontrolu nad Istokom a Krim je glasao za ujedinjenje sa Rusijom. Sirija se pridružila Rusiji da pobedi oružane američke vazale. Rusija se okrenula kineskoj multinacionalnoj trgovinskoj, transportnoj i finansijskoj mreži.
[adsenseyu1]
Kako je čitava američka unipolarna fantazija uništena, to je izazvalo duboko nezadovoljstvo, neprijateljstvo i sistematični kontra napad. Američki skupi i neuspeli rat protiv terorizma je postao generalna proba za ekonomski i ideološki rat protiv Kremlja. Istorijski oporavak Rusije i poraz zapadnog povratka, su intenzivirali ideološki i ekonomski rat.
Britanska zavera trovanja je izmišljena kako bi se povećale ekonomske tenzije, i zapadna javnost se pripremila za pojačanje vojnih sukoba.
Rusija nije pretnja Zapadu, ona oporavlja svoj suverenitet kako bi unapredila multipolarni svet. Predsednik Putin nije “agresor“, već odbija da dozvoli Rusiji da se vrati vazalstvu.
Putin je izuzetno popularan u Rusiji, a SAD ga mrze upravo zbog toga što je on Jeljcinova suprotnost – on je stvorio uspešnu ekonomiju i odupire se sankcijama, i brani ruske granice i saveznike.
Zaključak
U skraćenom odgovoru na otvorena pitanja.
1) Zapadni režimi prepoznaju da je Rusija pretnja njihovoj globalnoj dominaciji, oni znaju da Rusija ne predstavlja pretnju za napad na EU, Severnu Ameriku ili njihove vazale.
2) Zapadni režimi veruju da mogu srušiti Rusiju kroz ekonomski rat, uključujući sankcije. Zapravo, Rusija je postala samopuzdanija i diverzifikovala je svoje trgovinske partnere, naročito Kinu, pa čak i Sudijsku Arabiju i druge zapadne saveznike.
Zapadna propagandna kampanja nije uspela da ruske glasače okrene protiv Putina. Izlaznost birača na predsedničkim izborima 19. marta 2018. godine se povećala na 67% a Putin je politički jači nego ikada.
Ruski prikaz naprednog nuklearnog i drugog naprednog naoružanja, je imao značajan efekat odvraćanja posebno među američkim vojnim liderima, čime je jasno stavljeno do znanja da Rusija nije ranjiva na napade.
Velika Britanija je pokušala da se ujedini sa EU i SAD i tako stekne značaj, putem pokretanja antiruske zavere o trovanju. Premijerka Mej nije uspela. Bregzit će Veliku Britaniju primorati da raskine sve veze sa EU.
Tramp neće zameniti EU kao rezervnog trgovačkog partnera. Iako EU i Vašington mogu podržati krstaški napad Velike Britanije protiv Rusije, oni će nastaviti svoj trgovinski program, koji ne uključuje Veliku Britaniju.
Jednom rečju, Velika Britanija, EU i SAD se udružuju protiv Rusije iz različitih istorijskih i savremenih razloga. Britanska eksploatacija antiruske zavere je privremena podloga za pridruživanje ovoj grupi, ali to neće promeniti njihov neizbežni globalni pad i raspad UK-a.
Rusija će ostati globalna sila. I dalje će biti pod rukovodstvom predsednika Putina. Zapadne sile će podeliti i maltretirati svoje susede – i odlučiti da je bolje da prihvate i rade u okviru multipolarnog sveta.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
