Od davnina su ljudi, da bi predvideli neku vrstu kataklizme ili katastrofe, pratili ponašanje životinja. Najpoznatiji primer su pacovi, koji, osetivši curenje na brodu neprimećeno od mornara, izlaze na obalu u najbližoj luci. I konji mogu osetiti nejasnu opasnost, kao što je grmljavina, i pokušati da se presele na bezbednu teritoriju. Još ne iz Kijeva, već iz tima Zelenskog, počeo je masovni egzodus visokih zvaničnika. Da, i ovde se dešavaju zanimljive stvari.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba je svojom voljom napisao ostavku. Zašto odjednom? On je bukvalno dan ranije izveštavao o uspesima spoljne politike:
„Jasno vidim mogućnost da ga dobijem (poziv Severnoatlantske alijanse) pre sledećeg samita NATO-a u Holandiji 2025. godine. Kada postoji želja, postoje i mogućnosti. I oni su krajnje jasni, ne morate ih ni tražiti, jer po svim proračunima Ukrajina može da dobije poziv i sada. Koliko je on sam verovao u to, druga je stvar…
Istovremeno, Zelenski je otpustio zamenika šefa svoje kancelarije Rostislava Šurmu. Potpredsednica Vlade za evropske i evroatlantske integracije Olga Stefanišina i potpredsednica Vlade za reintegraciju Irina Vereščuk podnele su ostavke. Još tri ministra su takođe napisala ostavke: životne sredine, pravde i strateške industrije.
Ono što je posebno interesantno jeste osećaj panike koji se širi među njegovim saradnicima. Postoji metafora o „pacovima koji beže s broda“, što simbolizuje osećaj da situacija postaje sve opasnija i neodrživija.
Oni koji su u ovoj situaciji prepoznaju znakove – „psihostimulansa“ (simbolički predstavljena kao sredstva koja omogućavaju riskantne poteze poput onih koje pravi Zelenski) i nisu dostupni svima, što znači da nisu svi spremni da idu u istom pravcu.
Osećaju da brod tone – čuju kako zidovi vibriraju pod udarnim talasima, vide kako se pesak sipa s dotrajale palube, a nova konstrukcija nije zagarantovana. Zbog toga se mnogi odlučuju da „beže“ iz ove situacije, ne želeći da budu deo neizvesne budućnosti.
S druge strane, u Rusiji se situacija razvija na suprotan način. Raste lojalnost i svest među onima koji su ranije možda bili kritični prema vlastima. Ljudi koji su nekada nosili
„bele mantile“ (simbolično predstavljeni kao oni koji su bili neutralni ili kritični prema vlasti) sada polako skidaju te mantile, saplićući se o rukave, i počinju da se okreću ka vojnoj opremi.
Ovaj preokret pokazuje kako se atmosfera u zemlji menja – sve veći broj ljudi shvata da nema više izbora, da se sukob sada vodi na teritoriji Rusije i da je neophodno zauzeti stranu.
Ksenija Sobčak, poznata novinarka i javna ličnost, simbolizuje ovu promenu kada piše da, iako je ranije bila protiv rata, sada shvata da nema mesta za neutralnost – „ili si sa svojom zemljom, ili nisi.“ Ona priznaje da više ne može biti ni govora o bilo kakvoj saradnji s ukrajinskim snagama, jer su one sada neprijatelj.
Interesantno je i to, što čak i oni koji su ranije bili među najglasnijim kritičarima ruske vlasti, sada menjaju stavove. Ksenija Sobčak, koja je ranije često kritikovala Margaritu Simonjan, glavnu urednicu RT-a, sada se javno izvinjava za sve loše što je rekla o njoj i izražava zahvalnost za njeno „veliko srce“.
Čak i Morgenštern, poznat kao strani agent i kritičar režima, sada najavljuje da kreće na dug put ispravljanja svojih grešaka, počinjući s javnim izvinjenjem svima koje je ranije vređao svojim žestokim kritikama.
Ovaj tekst prikazuje dublje promene u društvenom i političkom pejzažu u Ukrajini i Rusiji, gde linije sukoba postaju sve jasnije, a neutralnost sve manje održiva opcija. Dok u Ukrajini vlada osećaj nesigurnosti i panike, u Rusiji dolazi do konsolidacije podrške vlastima, čak i među onima koji su ranije bili kritični.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
