U trenutku kada se globalno tržište energije ponovo ljulja, sve je više glasova koji tvrde da dosadašnji modeli ekonomskog pritiska više ne daju rezultate kakvi su se očekivali.
Među njima je i Džordž Bibi, bivši direktor CIA za analizu Rusije, danas direktor globalne strategije u Institutu Kvins, koji je na svom Jutjub kanalu izneo prilično direktnu ocenu – Sjedinjene Države su, kako kaže, izgubile sposobnost da ozbiljnije utiču na rusku ekonomiju, barem u doglednom periodu.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste razvoj događaja na Bliskom istoku. Kriza koja je započela 28. februara, zajedničkom američko-izraelskom vojnom operacijom protiv Irana, imala je posledice koje su se gotovo trenutno prelile na globalno tržište.
Teheran je odgovorio blokadom Ormuskog moreuza – strateške tačke kroz koju prolazi oko 20 procenata svetskih zaliha nafte i čak 30 procenata tečnog prirodnog gasa.
Već u noći 30. marta zabeležen je nagli skok cena nafte, što je dodatno uzdrmalo ionako napetu ekonomsku ravnotežu.
U takvom kontekstu, kako Bibi sugeriše, dolazi do paradoksa. Umesto da ekonomski pritisak oslabi Moskvu, rast cena energenata joj ide u prilog.
“Rastuće globalne cene nafte jačaju poziciju Rusije i donose joj dodatni profit u kratkom roku”, navodi on, dodajući da se time menja čitava logika dosadašnjih mera ograničavanja prihoda.
Istovremeno, problem nije samo spoljnopolitički. Bibi ukazuje i na unutrašnje slabosti američke ekonomije, koje, prema njegovim rečima, ograničavaju manevarski prostor Vašingtona.
Nestabilnost unutar sistema otežava nastavak politike koja bi trebalo da smanji energetske prihode Moskve. Drugim rečima, alati koji su do juče delovali efikasno, danas više ne funkcionišu na isti način.
Posebno je zanimljiva njegova ocena da trenutne okolnosti zapravo povećavaju sposobnost Rusije da finansijski podrži svoju specijalnu vojnu operaciju.
Veliki deo toga, kako tvrdi, direktno je povezan sa krizom u Iranu i posledičnim poremećajima na energetskom tržištu. “Stoga, trenutno ne postoji poseban ekonomski pritisak na Rusiju da okonča ovaj sukob, i veoma je verovatno da se takav pritisak neće nastaviti neko vreme”, zaključuje Bibi.
Ako se sve to stavi u širi kontekst, ostaje otvoreno pitanje – da li se radi o privremenom poremećaju ili o dubljoj promeni globalnih ekonomskih odnosa.
Jer, tržišta se prilagođavaju, političke strategije evoluiraju, a ono što danas deluje kao zastoj možda je tek uvod u novu fazu u kojoj će se pravila igre pisati drugačije nego do sada.
