Razlog zbog kog je skoro 200.000 kosovskih Albanaca za samo četiri meseca, kako navodi nemački ambasador u Prištini, apliciralo za nemačku vizu treba tražiti u izneverenim očekivanjima i lošoj ekonomskoj situaciji, smatra politikolog sa Kosova i Metohije Aleksandar Gudžić.
Za nemačku vizu od početka decembra prošle godine apliciralo je 11 odsto stanovništva Kosova, navode prištinski mediji na albanskom, a iz ambasade Nemačke u Prištini, po dosadašnjoj praksi, izdaje se nešto više od 5.000 dozvola godišnje.
Izneverena očekivanja
Gudžić kaže da je sve ono u šta su verovali kosovski Albanci devedesetih palo u vodu.
„Sve ono u šta su još od 1999. godine verovali i zbog čega su radosno dočekivali strane vojnike i strane predstavnike i sve u šta su verovali 2008. godine kad je proglašena jednostrano kosovska nezavisnost je propalo. Privreda je urušena,“ kaže on.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
On navodi da su poslednjih godina na KiM rađena istraživanja od strane nekih NVO koja su pokazala da preko 50 odsto pa i do 70 odsto mladih između 20 i 30 godina, koji mogu najviše da doprinesu žele da odu.
„Žele da odu u zemlje Zapadne Evrope jer je Kosovo danas instant država bez sadržaja, jednopartijski i kriminalni sistem koji će sam sebe da uruši,“ siguran je naš sagovornik.
Onog trenutka kada prestane zanimanje Zapada za KiM, dodaje naš sagovornik, tzv. Kosovo će nestati kao subjekt i kao bilo kakav oblik državnosti.
Ekonomija u bezizlaznom stanju
Nedžmedin Spahiu, profesor iz Prištine, kaže da razlog za ovako veliki odlazak pre svega mladih sa Kosova treba tražiti u izneverenim političkim obećanjima kosovskih lidera.
„Posla nema, privreda ne radi, plate su male… Ekonomija je u bezizlaznom stanju. Međutim ne mislim da je povod za ovako nešto političke nesuglasici i nemirna situacija na KiM,“ navodi on.
Od početka decembra do kraja marta, ambasada Nemačke u Prištini primila je 199.783 zahteva za vizu. Samo ovog meseca toj ambasadi podneta su 48.044 zahteva.U februaru je bilo oko 2.000 manje, predstavništvo Nemačke u Prištini, međutim, nudi samo 500 do 800 termina mesečno – ukupno 5.500 viza godišnje.
Nemačke vlasti su nekoliko godina unazad uvele privilegovan pristup za radnike sa Balkana, što je Albancima sa KiM učinilo Nemačku ciljanom destinacijom.Broj zahteva za izdavanje viza u ambasadama drugih zapadnih zemalja u Prištini neuporedivo je manji. Švajcarska ambasada je od novembra prošle do januara ove godine primila ukupno 8.737 zahteva za vizu.
Ambasada Hrvatske, u periodu od novembar do mart, primila je 1.944 zahteva. U Prištini ističu da je intenzitet podnošenja zahteva za vize nemačkoj ambasadi konstantno visok i da bi to značilo, ako se trend nastavi, da samo za godinu dana trećina žitelja želi da napusti KiM.Sociolozi upozoravaju da je sklonost ka odlasku uznemirujuća, a kao glavne faktore ističu ekonomske i obrazovne.
Brankica Ristić (sputnik)
