Da li ste se ikada zapitali zbog čega smo rođeni sa krajnicima i slepim crevom ako nam nesu potrebni? Izgleda da to nisu jedini zastareli delovi ljudskog tela.
Svako ko je iskusio neprijatan bol uzorkovan upalom slepog creva, zapitao se zašto mu je uopšte potreban ovaj organ. Isto važi i za umnjake i krajnike.
Ali da li ste znali da postoji još delova tela koje imamo, a koji nam isto tako nisu potrebni?
[adsenseyu1]
Trtična ili repna kost
Trtična kost je krajnji do kičme. Ona predstavlja preostali, zakržljali dio kičme – rep (otuda termin “repna kost”) i sastoji se od tri ili više malih kostiju spojenih u jednu.
Budući da savršeno dobro balansiraju na nogama, ljudima repovi nesu potrebni. Između prve i pete do osme nedelje nakon začeća, ljudski embrion izgleda kao da mu se razvija rep u majčinoj utrobi. Međutim, do dolaska na svet, pretvori se u kičmu.
Treći kapak
Na samom uglu oka, tik uz nos, nalazi se malo tanke kože koja tamo zapravo ne treba da bude, jer ničemu ne služi. U pitanju je “plica semilunaris” ili treći kapak.
Inače ih imaju ptice i reptili, prozirni su i služe za zaštitu očiju od vlage, a u isto vreme omogućavaju životinji da vidi sve oko sebe.
Delovi ušiju
Verovatno i sami znate da pomerate uši ili bar poznajete nekoga ko to ume. Međutim, ako ste se ikada zapitali zašto je ljudima pomeranje ušiju uopšte potrebno, odgovor bi bio “ni za šta” ili možda samo radi zabave.
Naime, u životinjskom svetu ova radnja koju pokreću određeni mišići pomaže da se zvukovi bolje čuju, ali kod ljudi to nema nikakve veze niti pomaže boljem sluhu.
Muške bradavice
Tokom prva dva meseca od začeća, između devojčica i dečaka nema razlika. Tek nakon tog perioda, kod dečaka se pojavljuje testosteron koji podstiče razvoj muškog polnog organa.
Ali do tog trenutka će nastati i bradavice koje se kasnije neće izgubiti pod uticajem muških hormona. Razlog tome je verovatno taj što ne štete ničemu, pa samim tim i ne nestaju prirodnim putem.
Mišići za ježenje
Ispod svake dlake nalazi se minijaturni mišić koji diže i spušta dlaku. Naši preci imali su mnogo više dlačica po telu i naježenost im je služila da bi izgledali veći i jači, ali i zadržavali topotu tela.
To danas rade mnoge životinje – u opasnim situacijama se naježe da bi izgledale veće i tako oterale grabljivce. Dobar primer iz svakodnevice su mačke. To je razlog zašto se naježimo ako smo u nekom strahu ili ako nam je hladno.
(Alo.rs)
