Intenziviranje napada na ciljeve duboko na ruskoj teritoriji moglo bi da proizvede rezultat potpuno suprotan očekivanju da će pritisak na stanovništvo povećati nezadovoljstvo ratom.
Umesto slabljenja podrške Kremlju, takvi napadi mogu povećati zahteve za mnogo oštrijim odgovorom.
Bivši britanski diplomata Alaster Kruk posebno izdvaja nedavni napad u Moskvi, koji smatra potencijalno mnogo ozbiljnijim događajem nego što se na prvi pogled čini. O njegovim mogućim posledicama govorio je u razgovoru sa Glenom Dizenom.
Meta je bio italijanski restoran u podnožju jedne od poznatih moskovskih visokih zgrada iz kompleksa koji se često naziva „Sedam sestara“. Restoran je tada, prema informacijama iznetim u razgovoru, bio zatvoren za javnost zbog svadbenog prijema kojem su prisustvovala i dvojica visokih generala ratnog vazduhoplovstva.
Žena je došla noseći predmet predstavljen kao poklon za svadbu. Obezbeđenje ju je zaustavilo na ulazu, ali je naprava potom aktivirana.
Kruk pretpostavlja da je osoba koja je upravljala operacijom mogla da se nalazi na bezbednoj udaljenosti i da je eksploziv aktivirala kada je postalo jasno da paket neće proći obezbeđenje. U napravi su, pored eksploziva, bile kuglice koje su povećale razorno dejstvo, pa su povređeni i ljudi na terasi.
Dvojica generala su, prema njegovom opisu događaja, poginula.
Za moguće posledice mnogo je važnije kako će Moskva protumačiti organizaciju napada. Kruk je izričito naglasio da nema povlašćene informacije niti dokaz da je neka zapadna obaveštajna služba učestvovala u operaciji.
Ipak, njegova procena je da će ruska strana verovatno posumnjati da je zapadna služba obezbedila obaveštajne podatke potrebne da se utvrdi gde će se dvojica generala nalaziti i kada će biti na prijemu.
Takav zaključak Moskve, čak i ako sama pretpostavka nije dokazana, mogao bi biti važniji od javnog tumačenja događaja. Rusko rukovodstvo odluke o odgovoru donosiće na osnovu sopstvene procene ko stoji iza operacije.
Napad u Moskvi nije izolovan od šire kampanje. Kruk ga povezuje sa raketnim napadima na ruske civile na plaži na Crnom moru, gde su ljudi bili u vodi i na obali kada je projektil pogodio područje, kao i sa napadom na turistički objekat.
Promena vrste ciljeva mogla bi biti posebno značajna. Raniji napadi bili su snažno usmereni na rafinerije i drugu infrastrukturu, dok se sada pojavljuju plaže, turistički objekti i operacije protiv konkretnih ljudi duboko u Rusiji.
Upravo tu nastaje pitanje koliko dugo Moskva može da nastavi sa dosadašnjim načinom odgovora.
Kruk smatra da bi rusko rukovodstvo moglo doći do zaključka da upozorenja više nisu dovoljna i da je potrebno preduzeti znatno oštriju akciju kako bi protivniku pokazalo da određenu vrstu napada više neće tolerisati.
To ne znači da očekuje trenutnu ili impulsivnu rusku reakciju. Naprotiv, smatra da Moskva neće donositi takvu odluku na brzinu, ali da bi napad na restoran mogao postati jedna od tačaka koje dugoročno menjaju rusku procenu prihvatljivog nivoa odgovora.
U pozadini se nalazi još jedna moguća zapadna pogrešna procena – pretpostavka da će napadi duboko u Rusiji uznemiriti stanovništvo, povećati strah i proizvesti zahtev da se rat što pre završi.
Prema toj logici, stanovništvo bi vremenom trebalo da zaključi da je predsednik Vladimir Putin odgovoran za činjenicu da rat stiže na rusku teritoriju i da zbog toga treba promeniti politiku ili političko rukovodstvo.
Kruk tvrdi da se događa upravo suprotno.
Njegova procena raspoloženja u Moskvi jeste da napadi stvaraju dubok bes i povećavaju želju da se pretnja ukloni. To znači da vojni pritisak koji bi trebalo da oslabi spremnost Rusije za nastavak rata može da poveća politički prostor za intenziviranje vojnih operacija.
U razgovoru se taj problem povezuje sa četrdesetodnevnom kampanjom dubokih udara po ruskoj teritoriji. Postavlja se pitanje kakav odgovor organizatori takve strategije očekuju od države koja tvrdi da vodi egzistencijalni rat.
Rusija raspolaže mogućnostima za dodatnu eskalaciju. Među scenarijima pomenutim u razgovoru nalaze se pomorska blokada, zatvaranje Odese i znatno intenzivniji pritisak na Kijev.
Istovremeno se ukazuje da Ukrajina nema neograničene količine sistema protivvazdušne odbrane, zbog čega bi povećanje intenziteta ruskih udara moglo dodatno opteretiti postojeću zaštitu.
Američka računica ipak polazi od drugačijeg zaključka. Marko Rubio je, kako je navedeno u razgovoru, raketne napade predstavio kao način povećavanja pritiska na Putina koji bi Rusiju trebalo da učini spremnijom za pregovore i prekid vatre.
Moskva, međutim, odbacuje upravo takav prekid vatre, a intenziviranje napada može dodatno učvrstiti njen stav.
Iz ruske perspektive, duboki udari mogu poslužiti kao potvrda dugogodišnjeg upozorenja Kremlja da bi Ukrajina uključena u NATO orbitu postala prednja država preko koje bi se mogli izvoditi direktni napadi na rusku teritoriju.
Zbog toga ista vojna akcija proizvodi dva potpuno različita politička tumačenja. Jedna strana očekuje da će pritisak proizvesti fleksibilnost, dok ga druga može protumačiti kao potvrdu da je popuštanje nemoguće.
Najopasniji trenutak mogao bi nastati ako Moskva zaključi da dosadašnji nivo odgovora nije dovoljan da promeni ponašanje protivnika. Kruk upozorava da tada eskalacija možda više ne bi morala da ostane ograničena na teritoriju Ukrajine.
