Ambasador Vladimir Kršljanin je istakao da se radeći na knjizi uverio da ovakva knjiga ne postoji nigde u svetu. Jer ni u jednoj zemlji ne možete naći 19 znalaca Rusije takvog kalibra kakvi su prisutni u ovoj knjizi (Putin i Rusija: U ratu za mir).
Dakle, tako nešto postoji samo u Srbiji. Kršljanin je rekao da mi sve bolje razumemo od drugih, ali i da imamo obavezu da o tome što više govorimo zato što nam je decenijama, sve do današnjeg dana, javni prostor zasut zapadnim medijskim diskursom, što je verovatno najslabija tačka suvereniteta Srbije o kojem često sa ponosom govorimo.
Kršljanin je naveo primer koji se desio upravo na dan tribine, da je na nekakvoj beogradskoj bezbednosnoj konferencija koju organizuju neki natovci, preko videa nastupila Svetlana Tihanovska.
To što u Srbiji ima takvih natovskih manifestacija neko verovatno smatra demokratijom, dok Kršljanin na to gleda kao na našu falinku koju treba što pre otkloniti.
Danas se, osim rata o kojem govori ova knjiga, vodi poslednjih godinu dana još jedan, ne manje strašan rat na Bliskom istoku, gde Izrael neverovatnim agresivnim akcijama pokušava da uništi svako zrno otpora u Palestini i Libanu, upućujući neprestane izazove Iranu.
Kršljanin poručuje da, kad pogledate taj rat, on nekako baca dopunsko svetlo, olakšava nam da razumemo rat u Urajini. Radi se, naime, tome da zapadna oligarhija nikada ne vodi ratove da bi pobedila.
Njima su ratovi sredstvo za ostvarivanje određene koristi i ciljeva. Još od Julijana Apostata osnovni princip zapadne oligarhije je čuveno „Divide et impera“, oni sve probleme tako rešavaju.
Putin je jednom, sam definišući razliku između nas i njih, rekao da je za njih čovek sredstvo, a za nas najviši cilj. I to je, prema Kršljaninu, suština. Tu suštinu bismo mogli da opisujemo dugo, ali skoro da se nije moglo reći kraće nego što je Putin učinio.
U podnaslovu knjige se spominje termin Novi svet na kome Kršljanin insistira kao jedino adekvatnom da opiše veličinu istorijske promene koja se događa na naše oči. Ona se zapravo već dogodila pre nego što je izbio rat u Ukrajini.
Jer, oligarhija je bila svesna krize još pre raspada Sovjetskog Saveza; 70-ih i 80-ih godina je ta letalna kriza započela, a onda se zapadnoj imperiji produžio život baš zbog toga jer se raspao Sovjetski Savez.
To im je omogućilo unipolarističko bezvlašće, nekažnjeno zločinačko ponašanje na svim meridijanima, a mi smo najgora, jedina prava žrtva toga u Evropi, prva u kojoj su oni potpuno pogazili međunarodno pravo uopšte se ne osvrćući na njega.
Kršljanin je zatim govorio o značenju izraza „u ratu za mir“ koji se nalazi u naslovu knjige. Jedno značenje vidi se u ozbiljnoj i izuzetno važnoj studiji prof. Branka Rakića, šefa katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose na beogradskom Pravnom fakultetu, koja pravnim argumentima dokazuje da je sve što je Rusija učinila bilo u skladu sa međunarodnim pravom.
Drugo značenje je vezano za to da je ovaj rat dobio šire dimenzije i značenje, nije to samo rat protiv neke nacističke hunte u Kijevu. Rat se vodi da bi druga strana, Zapad bio prisiljen, prinuđen na mir.
Jer, Zapad vodi ratove u Ukrajini i na Bliskom istoku zato što smatraju da dok traju ti ratovi, oni će biti velika sila, ili čak supersila, od koje mnogo toga zavisi sve dok ratovi traju.
Onog trenutka kad ratovi prestanu, oni će izgubiti sve mehanizme globalnog delovanja zato što su ih Rusija i Kina, pre svega, a i druge zemlje pretekle u međuvremenu u svemu, pokazavši da ono „Divide et impera“ uopšte nije najefikasniji princip po kome ljudsko društvo može da funkcioniše, nego da je saradnja mnogo važniji princip.
Putin je u poslednjem Valdajskom govoru objasnio u čemu je suština multipolarnog sveta. Ona se vidi kroz BRIKS, u kome učestvuju veoma različite zemlje kao što su Rusija, Kina, Indija i Brazil (pa kud ćete veće različitosti), pa još dodajte Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Iran itd.
Ove države su različite, ali sarađuju. I ne samo da sarađuju, već su napravile konsenzus, organizaciju koja se zove BRIKS. Taj pristup saradnje je fundamentalan, bez njega svet ne može da funkcioniše i da ide napred, ne može čak ni da opstane.
Kršljanin ističe da je nama kao Srbima koji sve ovo razumemo, u stanju smo da napravimo ovakvu knjigu, i znamo Rusiju, hvala Bogu pravoslavni smo kao i Rusi, treba emancipacija od Zapada.
Nisu je ni Rusi završili, ali Rusija je sad suverena zemlja. Ona neće nikada olako pasti pod zapadni uticaj ili u zapadne zamke. A mi još uvek, po Kršljaninovom rečima, padamo. Zato moramo još hrabrije i jasnije da pogledamo istinu u oči, da se ne plašimo da kažemo popu pop, a bobu bob.
Kršljanin dodaje da u tom budućem svetu neće biti ratova. U njemu će funkcionisati međunarodno pravo nastalo posle Drugog svetskog rata svetskim konsenzusom u kome su učestvovale i zapadne sile.
Znači, one imaju sposobnost da učestvuju u konstruktivnom projektu. I možda će Tramp uspeti u tome. U svakom slučaju, lakoća s kojom je pobedio, pokazuje da je očigledno postala dominantna ona struja u oligarhiji koja je odlučila da da šansu drugačijoj politici.
Ova prethodna je postigla katastrofalne rezultate, i Kršljanin se nada da će ta oligarhija jednom biti kažnjena za milione ljudskih života. Na nju se mora ekstrapolirati ona vrsta pravde kakva je primenjena na fašiste, sa punim pravom, zato što su fašisti danas njihovo sredstvo.
Oni se, ne libeći se uopšte, koriste fašistima, to su radili kod nas, to isto rade sada u Ukrajini. Naravno, u svoj toj emancipaciji naš prirodni put je približavanje Rusiji. Jednom smo smogli snage da formalno zatražimo da uđemo u savez sa Rusijom i Belorusijom.
Kršljanin oštro i prekorno pita zašto više ne smemo da govorimo i diskutujemo o tome. Ni na jednom političkom forumu o tome nema ni reči. Takav strah on ne razume. Zato Kršljanin sve podstiče da se o tome više govori.
Kršljanin poručuje da je nama u BRIKS-u, u Novom svetu, ne samo mesto, već da mi imamo počasno mesto. Rusi se ne libe da priznaju da im je naš otpor pomogao da shvate stvari koje su se desile u svetu, da donesu odgovarajuće odluke, i danas postanu vojno-politička sila broj jedan.
Takođe, bombardovanje kineske ambasade sigurno nije prošlo bez dubokih zaključaka i u toj zemlji. Onda, ako oni to nama priznaju, mi treba da budemo sa njima. Kršljanin veruje da se svet bliži raspletu, i da će već sredinom iduće godine svima sve biti jasno na svetu.
Svetska većina nije zbunjena nimalo, ali oni zbunjeni na Zapadu, pa i kod nas, negde sredinom iduće godine, sve će razumeti i lako će moći da se opredele.
Vladimir Kršljanin (srbratstvo.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
