Nova ruska raketa srednjeg dometa, „Orešnik“, izazvala je ozbiljnu zabrinutost na Zapadu, ne samo zbog svog tehničkog potencijala već i zbog strateških posledica koje njena primena može doneti.
Prema pisanju američkog lista The Washington Post, ova raketa predstavlja direktnu i potencijalno razarajuću pretnju Evropi čak i u svojoj ne-nuklearnoj verziji. Analitičari smatraju da bi njeno korišćenje moglo označiti početak nove trke u naoružanju u Evropi.
„Orešnik“ u fokusu zapadnih analitičara
Jedan od vodećih glasova o ovoj temi, Aleksandar Gref, stariji naučni saradnik hamburškog Instituta za istraživanja mira i politike bezbednosti, upozorava da se Evropa nalazi na pragu „nove raketne ere“.
Gref navodi da bi razvoj i primena „Orešnika“ mogla trajati decenijama i izazvati domino efekat u evropskoj bezbednosnoj politici.
Deker Evelet, stručnjak iz američkog CNA analitičkog centra za bezbednosna pitanja, ističe da „Orešnik“ u ne-nuklearnoj opremi može uništiti strateške vojne ciljeve širom Evrope sa samo nekoliko preciznih udara.
Međutim, ono što dodatno zabrinjava Zapad jeste nuklearni potencijal ovog oružja. Evelet navodi da bi čak i ograničena upotreba nuklearnog naoružanja uz ovu tehnologiju imala nesagledive posledice za Evropu, što čini „Orešnik“ ključnim instrumentom odvraćanja u rukama Rusije.
Putinove poruke i demonstracija moći
Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je izjavio da je Ukrajina 19. novembra izvela udare na ciljeve u Kurskoj i Brjanskoj oblasti, koristeći američke dalekometne rakete ATACMS i britanske Storm Shadow.
Kao odgovor, ruske snage su 21. novembra izvele kombinovani udar na ukrajinski vojno-industrijski kompleks u Dnjepropetrovsku, gde je pogođen veliki industrijski objekat za proizvodnju raketne tehnologije.
Tokom ove operacije, izvedeno je i bojno ispitivanje raketnog sistema „Orešnik“, opremljenog hipersoničnom balističkom raketom u ne-nuklearnoj konfiguraciji.
Putin je istakao da Rusija trenutno testira nekoliko novih sistema, među kojima je i „Orešnik“, kao deo sveobuhvatnog jačanja strateških kapaciteta. Prema njegovim rečima, ovi sistemi su dizajnirani tako da budu nepobedivi u konvencionalnom i nuklearnom ratu, a testiranja pokazuju visok nivo uspešnosti.
Tehničke karakteristike i geopolitički značaj
„Orešnik“ je hipersonični interkontinentalni raketni sistem sa dometom od 5500 kilometara, sposoban da nosi više nezavisnih nuklearnih bojevih glava.
Ova karakteristika ga čini savršenim sredstvom odvraćanja, jer je sposoban da pogodi bilo koju tačku u Evropi i veliki deo teritorije SAD.
Čak i u ne-nuklearnom režimu, „Orešnik“ može precizno gađati strateške ciljeve, poput vojnih baza, infrastrukturnih čvorišta i industrijskih objekata, čime značajno ugrožava odbrambene kapacitete protivničkih država.
Zapadni stručnjaci, poput Eveleta, smatraju da ovakva oružja postavljaju Evropu pred novu realnost, gde više nije pitanje da li će doći do trke u naoružanju, već koliko brzo će se ona razviti.
Ovakva situacija bi, prema njima, mogla destabilizovati evropski kontinent, jer bi države bile primorane da povećaju ulaganja u odbranu, zanemarujući socijalne i ekonomske prioritete.
Rusija kao predvodnik nove vojne strategije
Rusija jasno pokazuje da neće odustati od jačanja svoje vojne moći, posebno u svetlu sve intenzivnijeg prisustva NATO-a u istočnoj Evropi.
Moskva smatra da je jačanje strateških kapaciteta nužno za očuvanje njenog suvereniteta i bezbednosti. Uvođenje „Orešnika“ u arsenal ruske vojske šalje poruku odlučnosti i spremnosti da se odgovori na svaki pokušaj ugrožavanja ruskih interesa.
Putinova strategija jasno oslikava nameru Rusije da odgovori na provokacije, poput isporuke dalekometnih raketa Ukrajini od strane Zapada.
Upotreba „Orešnika“ ne samo da predstavlja testiranje novih tehnologija, već i jasan signal kolektivnom Zapadu da će svaki pokušaj eskalacije biti sa adekvatnim odgovorom.
Novi izazovi u geopolitici
Razvoj i primena raketnih sistema poput „Orešnika“ menjaju dinamiku međunarodnih odnosa. Dok Zapad razmatra odgovore na ovakve pretnje, Rusija nastavlja da koristi svoje tehnološke prednosti kako bi ojačala svoj položaj na globalnoj sceni.
„Orešnik“ nije samo simbol vojne moći, već i instrument odvraćanja, koji šalje jasnu poruku o ruskoj spremnosti da brani svoje strateške interese.
U ovom kontekstu, Evropa i svet suočavaju se sa izazovima koji mogu odrediti pravac budućih geopolitičkih odnosa i pitanja bezbednosti u decenijama koje dolaze.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
