Srbija dobija sever Kosova, ali i donacije i ubrzani put u Evropsku uniju, deo je plana za rešavanje kosovskog plana iza kojeg stoje Vašington i Evropska unija.
– Administracija Donalda Trampa nema rigidan stav prema Srbiji, kao što je bio slučaj sa prethodnim američkim zvaničnicima, saslušali su stavove Beograda i podržavaju napore Srbije da se pitanje pokrajine reši, ali ne na uštrb jedne strane. To znači da će Srbi na Kosmetu biti zaštićeni, da će se deo sa većinskim srpskim življem na severu povezati sa centralnom Srbijom – navodi sagovornik iz diplomatskih krugova.
[adsenseyu1]
Sagovornik dodaje da ni Albanci neće izgubiti sve.
– S druge strane, ni Priština neće ostati praznih ruku, novom linijom razganičenja ili podelom, kako god nazvali to rešenje. Albanci će dobiti deo opštine Preševo, uzak pojas uz administrativnu liniju. Veći deo Preševa, Bujanovac i Medveđa ostaju u Srbiji – objašnjava izvor iz diplomatskih krugova.
Popustile kočnice
Amerikanci su, otkriva izvor, spremni da „pomognu“ Prištini da prihvati ovakvo rešenje.
– Hašim Tači je otvoren za takvu mogućnost, s tim da on podelu krsti drugim imenom i govori o korekciji granica. Problem su Haradinaj i ostatak ekipe, koje Vašington želi da usmeri i ohrabri u prihvatanju kompromisa. Niko tu ne očekuje veće probleme s obzirom na to da je sam Haradinaj rekao da prištinsku politiku vodi Vašington – podseća sagovornik.
Govoreći o trenutnim pozicijama velikih sila, kada je u pitanju rešavanje sudbine Kosmeta, izvor otkriva da su se stvari malo promenile kada je u pitanju pozicija Evrope.
U Srbiji ima onih koji smatraju da ne treba ništa da dobijemo u teritorijalnom smislu na KiM, sve je više onih koji, napadajući ideju razgraničenja, ponavljaju da razgraničenje i mogućnost da Srbija vrati sever KiM vode novom ratu.
Veliki apetiti
Srpski šef diplomatije Ivica Dačić smatra da glavnu prepreku rešenju predstavljaju maksimalistički ciljevi Prištine.
– Oni ne žele kompromis, već da mi priznamo nezavisnost, ali i da dobiju još nešto, kako oni zovu, istočno Kosovo – Preševo i Bujanovac – rekao je Dačić ističući da je to pokušaj stvaranja „velike Albanije“.
Prema njegovim rečima, pojedincima u Srbiji, ali i u međunarodnim krugovima smeta to što je pozicija Beograda „značajno promenjena“.
– Mislim da je podela rešenje, o tome govorim 10 godina, o tome je govorio i Dobrica Ćosić pa nije izdajnik, i Zoran Đinđić. Neki kažu da je zbog toga navukao na sebe gnev, koji se završio napadom – rekao je ministar spoljnih poslova.
Zaev protiv podele
Vladajuća partija Socijaldemokratski savez Makedonije Zorana Zaeva, koja je na vlast došla zahvaljući podršci i saradnji sa albanskim partijama, usprotivila se podeli južne srpske pokrajine.
– Zalažemo se za princip dobrosusedskih odnosa i nemenjanje granice. Samo na taj način se region može pokrenuti ka razvoju i napretku, što je u interesu svih građana – pročuje stranka Zorana Zaeva.
Nebojša Krstić
Oni koji se protive podeli KiM u stvari žele da izgubimo sve, ali da nastavimo da se lažemo kako nismo dali ništa.
Dragomir Anđelković, analitičar
Ako bi Srbija dobila jasno definisan model podele, to bi za nas dosta značilo. Važno je ko kontroliše proces, a ne samo šta je dogovoreno. Ako odmah dobijemo podelu, onda se Zapad definitivno promenio prema nama i zato ta podela mora da bude nedvosmislena.
Zoran Milivojević, karijerni diplomata
– Sadašnji momenat, u kom se uvažava interes naše države u svetu, treba iskoristiti. Ako se prihvati koncept podele Kosova, znači da je prihvaćen srpski argument i činjenica faktičkog stanja da sever kontroliše Srbija. To jeste etnički princip rešenja, ali zasad nema alternativu.
(Srpski Telegraf)
