Smatra se da je MH370 otet kada je nestao pre pet godina, ali uprkos tome što avion nikada nije pronađen, vazduhoplovni ekspert veruje da su odgovorni za otmicu mogli da prežive i obmanu sve.
Avion na letu 370 kompanije Malaysia Airlines nestao je 8. marta 2014, na putu iz Kuala Lumpura za Peking sa 239 ljudi.
Zvanična istraga je zaključila da je najverovatnije u pitanju otmica i smatrali su da je avion verovatno završio na dnu Indijskog okeana, usmrtivši sve ljude u njemu.
[adsenseyu1]
Međutim, vazduhoplovni stručnjak i naučni novinar Džef Vajs izjavio je da postoji šansa da je otmičar preživeo.
On je u svojoj knjizi iz 2015. „Avion koji nije bio tamo“ napisao: „Po mom mišljenju, postoje dve moguće sudbine MH370. Ili im je nešto osujetilo planove pa su odlučili da ulete avionom usred okeana ili su otmičari bili veoma sofisticirani i ne samo da su preživeli, već su uspeli da tako dobro prikriju svoje tragove da su obmanuli gotovo sve“.
Novinar Džef Vajs sugerisao je da postoji šansa da je počinilac preživeo.
Britanska satelitska telekomunikaciona kompanija Inmarsat otkrila je da je avion MH370 komunicirao sa svojim satelitom 3F1 i da bi zabeleženi podaci mogli da se koriste za praćenje putanje aviona.
Ti podaci su nazvani BTO i BFO.
BFO je mera relativnog kretanja satelita i aviona.
BTO je merilo vremena potrebnog za transmisiju povratnog kretanja i može se koristiti za izračunavanje udaljenosti između satelita i aviona.
[adsenseyu4]
Tehnika koju je Inmarsat razvio nakon nestanka MH370 omogućila je inženjerima da utvrde da podaci pokazuju da je avion leteo u luku iznad Indijskog okeana i da je njegovo poslednje odredište bilo dno mora zapadno od Perta, u Australiji.
Međutim, Vajs je sugerisao da su podaci mogli da budu lažirani, proračuni, a stoga i ova putanja leta, mogli da budu netačni.
Opisao je scenario u kom je otmičar mogao da preuzme kontrolu nad avionom, kao i slanje lažnih informacija satelitu.
Vrednosti BTO i BFO se obrađuju u jedinici za satelitske podatke, koja se nalazi na plafonu putničke kabine i nedostupna je posadi.
Međutim, SDU-ovi koje je napravio Honeywell imaju slabost koja se može iskoristiti za „lažiranje“ podataka.
Honeywell SDU-ovi izračunavaju BFO vrednosti koristeći informacije poput lokacije i brzine aviona.
Te informacije dobija preko kabla koji je povezan sa internim referentnim sistemom (IRS), smeštenim u odeljku 100 metara napred u avionu zvanom EE bay.
[adsenseyu1]
Njemu se može pristupiti preko otključanih vratanca na podu, na prednjem delu kabine prve klase.
Ako je otmičar znao da je to tamo, mogao bi da se spusti dole, diskonektuje SDU i IRS i priključi vlastitu opremu koja bi mogla da dostavlja podatke o lokaciji i brzini.
To bi značilo da će SDU koristiti ove podatke u svom proračunu i slati netačne podatke u 3F1.
Stručnjak za MH370 priznao je da bi za to počinilac morao da poseduje „veliko znanje i da bude nekoliko koraka ispred čak i najboljih inženjera na svetu“.
Oni bi morali da otkriju tehniku kako da prate kretanja aviona, da provale kako da podvale ove podatke i onda se samo nadaju da će ih Inmarsat ponovo otkriti.
Međutim, ukoliko bi nekim čudom sve ovo uspelo, počinilac je mogao da odleti avionom tamo gde je želeo, a da istragu odvede u skroz drugom pravcu.
[adsenseyu4]
Ako je to slučaj, oni su zaista „obmanuli sve“, jer olupina nikada nije pronađena, što znači da je MH370 jedna od velikih nerazrešenih misterija sveta.
Nezavisni eksperti međutim imaju i dodatna pitanja među kojima je jedno glavno a to je: Šta je bilo u tom avionu kada je otet i zatim misteriozno sakriven. Posebnu težinu tom pitanju daje i činjenica da su zbog tajanstvenog tereta u avionu žrtvovane stotine putnika.
Webtribune.rs
