Narodnooslobodilačka armija ne bi morala da mrdne prstom, a Peking bi mogao da natera Amerikance da prvi započnu vojni sukob.
Kineska vojska bi mogla da izoluje Tajvan, osakati njegovu ekonomiju i tako natera ostrvo da se pokori Pekingu bez ijednog ispaljenog metka, upozorava vašingtonski Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS).
Stratezi su do sad, opasnost za Tajvan videli u mogućnostima da Kina izvrši „invaziju u punom u obimu“, ili vojnu blokadu.
Treća opcija, stavljanje ostrva u „karantin“ zapravo je naopasnija, piše Si-En-En.
Kineska obalska straža, njena takozvana pomorska milicija i razne policijske i agencije za pomorsku bezbednost mogle bi, kako se navodi, da pokrenu potpunu ili delimičnu izolaciju Tajvana, eventualno i zaustavljajući dotok vitalnih zaliha poput energije.
Obalska straža Kine ima 150 okeanskih plovila i 400 manjih, što je najveća svetska snage u smislu veličine flote.
Peking ima još stotine plovila u svojoj Agenciji za pomorsku bezbednost i pomorskoj miliciji, kao i ribarskih čamaca integrisanih u kinesku vojsku i službe za sprovođenje zakona. Tajvanci imaju samo 10 okeanskih brodova i oko 160 manjih plovila.
Pomorske, vazdušne i kopnene komponente Narodne oslobodilačke armije najveće svetske vojne sile, mogle bi da u svemu tome igraju samo pomoćne uloge, pišu autori Boni Lin, Brajan Hart, Metju Funajole, Samanta Lu i Truli Tinsli.
„Kina je značajno povećala pritisak na Tajvan poslednjih godina, izazivajući strah da bi tenzije mogle da prerastu u direktan sukob. Mnogo pažnje je posvećeno pretnji od invazije, ali Peking ima i druge opcije da prinudi, kazni ili pripoji Tajvan“, navodi se u izveštaju.
Na odbrambenom samitu dijaloga Šangri-La u Singapuru kineski ministar odbrane Dong Jun da će oni koji podržavaju bilo kakve poteze za nezavisnost Tajvana „završiti samouništenjem“.
„Preduzećemo odlučne akcije da obuzdamo nezavisnost Tajvana i obezbedimo da takva zavera nikada ne uspe“, rekao je Dong.
Peking, naime, ostrvo smatra sopstvenom teritorijom, i obećava da će se ponovo ujediniti s njim. Za to, kako kažu vašingtonski istraživači, ima različite opcije – Narodno oslobodilačka armija ne bi morala da započinje borbu, već bi Kina mogla da saveznike Tajvana poput Amerike, natera da sami pokrenu vojni sukob.
Kineska obalska straža – kao i većina obalskih straža širom sveta – smatra se agencijom za sprovođenje zakona, što znači da može zaustaviti i regulisati transport oko ostrva – karantinom, umesto vojnom blokadom koja se, u međunarodnom pravu, smatra činom rata.
„Karantin je operacija koju predvode organi za sprovođenje zakona za kontrolu pomorskog ili vazdušnog saobraćaja unutar određene oblasti, dok je blokada prvenstveno vojne prirode“, kaže se u izveštaju.
Karantin koji bi uvela kineska obalska straža ne bi bio objava rata Tajvanu, a to bi, kako navode istraživači, SAD dovelo u tešku poziciju.
Ako bi američki vojni brodovi ili avioni intervenisali u, kako Kina to predstavi, „operaciji organa za sprovođenje zakona“, Amerika bi se mogla smatrati pokretačem rata.
Autori CSIS-a napominju da bi karantinske akcije Peking preduzme mogle biti izuzetno ograničene, pa i kao takve i dalje imati efekat ekonomskog gušenja Tajvana.
„Ako bi Kinezi pokazali spremnost da pretraže i zaplene samo nekoliko komercijalnih brodova, to bi moglo imati ogroman odvraćajući uticaj i obeshrabriti slične prekršaje“, navodi se u izveštaju.
Karantin bi mogao i da se proširi na vazduh, jer bilo bi dovoljno da kineski avioni upozore samo nekoliko letova i tako ostvare „zagušujući efekat na sav saobraćaj“.
Kina možda neće ni morati da koristi reč „karantin“ da bi započela operaciju izolacije Tajvana, kažu autori.
U skladu sa tvrdnjama da je Tajvan kineska teritorija, Peking bi mogao da zahteva da se podnese carinska deklaracija pre nego što brodovi mogu da uđu u Tajvan.
„Plovila kineske policije biće u tom slučaju ovlašćena da se ukrcaju na brodove, vrše inspekcije na licu mesta, ispituju osoblje i preduzimaju druge mere protiv brodova koji ne ispunjavaju uslove“, navodi se u izveštaju.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
