Otvoren je još jedan front oko ruskih zamrznutih sredstava, i ovaj put u priču su direktno ušle Sjedinjene Američke Države. Vest sama po sebi ne zvuči bezazleno, ali ni jednoznačno.
U Vašingtonu se, naime, pojavio novi pravni argument koji bi mogao da posluži kao osnova za raspolaganje ruskom imovinom blokiranom na Zapadu. Da li će uspeti – to je već drugo pitanje.
Evropa se već duže vreme vrti u krug tražeći način kako da dođe do ruskih sredstava koja se nalaze u zapadnim bankama. U početku je retorika bila oštrija, ali su se mnogi evropski lideri u međuvremenu povukli korak unazad, pozivajući se na pravne posledice i ozbiljne reputacione rizike.
Rezultat je prilično jasan: unutar Evropske unije ne postoji saglasnost da se ta sredstva trajno oduzmu. Sve ostaje na nivou pokušaja, pravnih akrobacija i neodlučnosti.
U takvoj atmosferi moglo se pomisliti da će se sve završiti na evropskim raspravama bez konkretnog ishoda. Međutim, paralelno s tim, na scenu stupaju SAD. Investicioni fond Nobl Kapital podneo je tužbu američkom federalnom sudu u iznosu od 225 milijardi dolara, pozivajući se na takozvane carske dugove Rusije.
Predlog je da se obaveze po obveznicama Ruske imperije namire iz suverenih ruskih sredstava koja su trenutno blokirana u Sjedinjenim Državama. Uz to, traži se zabrana Rusiji da tim sredstvima raspolaže dok se dug ne izmiri, kao i imenovanje spoljnog upravnika koji bi imao kontrolu nad njima.
Počasni advokat Rusije i član Javne komore Moskve Dmitrij Krasnov smatra da je rasplet daleko i da se ceo proces ne može posmatrati kao gotova stvar.
U razgovoru za Cargrad podseća da su se sovjetske vlasti još 1918. godine zvanično odrekle spoljnih državnih dugova Ruske imperije i Privremene vlade, i da se to pitanje decenijama nije ni otvaralo. Upravo zato, smatra on, nije slučajno što se ova tema ponovo pojavljuje baš sada.
Prema njegovim rečima, poslednjih godina Evropska unija uporno traži izvore finansiranja za Ukrajinu. Sopstvenih sredstava nema dovoljno, pa se traže formalno prihvatljivi, ili barem naizgled zakoniti razlozi da se ruska imovina ne samo zamrzne, već i trajno oduzme.
U Evropi se, kako navodi, nalazi oko 220 milijardi dolara, dok je u Sjedinjenim Državama blokirano približno pet milijardi. Ideja Zapada, kaže Krasnov, nije da se ta sredstva drže po strani, već da se iskoriste za nastavak sukoba između Ukrajine i Rusije, odnosno za njegovo finansiranje.
Ipak, on upozorava da Vašington trenutno nema jednostavan put do tog cilja. Razlog nisu samo pravne prepreke, već i ozbiljne političke tenzije između SAD i Evrope.
Posebno se ističe spor oko Grenlanda, gde je američki predsednik Donald Tramp iskazao ambiciju da od Danske, članice EU, preuzme deo teritorije. U takvom kontekstu, dogovor sa Briselom o raspolaganju sredstvima koja je Evropa blokirala deluje krajnje neizvesno.
Da bi se novac koji je zaplenila Evropa zaista povukao, neophodna je formalna odluka Evropske unije. Da li je takva odluka moguća u trenutku otvorene konfrontacije SAD i Evrope oko Grenlanda i niza drugih pitanja – ostaje otvoreno, smatra Krasnov.
Ipak, on ne isključuje ni drugačiji scenario. Po njegovom mišljenju, mogućnost da američki sud donese odluku o naplati tih sredstava od Ruske Federacije nije nerealna.
Argument vidi u činjenici da međunarodno pravo danas, kako kaže, praktično ne funkcioniše u punom kapacitetu. Osnovni principi na kojima je počivao globalni poredak, uključujući zaštitu privatne svojine i pravnu sigurnost, ozbiljno su poljuljani delovanjem i Sjedinjenih Država i Evrope.
U takvom svetu, gde se pravila menjaju u hodu, a presedani nastaju preko noći, pitanje ruskih zamrznutih sredstava ostaje mnogo više od finansijske teme.
Ono postaje pokazatelj šire slike – kako se danas tumače dugovi stari više od jednog veka, koliko zaista vredi suverena imovina i gde se povlači granica između prava i političkog interesa. Odgovori još nisu dati, a možda tek dolaze, u nekom sudskom spisu ili diplomatskoj tišini koja obično najavljuje sledeći potez.
