Američki medijski prostor bruji već danima, a vest koju je objavio Volstrit žurnal samo je dodatno potpalila već napetu političku scenu: Donald Tramp, sadašnji predsednik SAD, u telefonskom razgovoru je poručio venecuelanskom lideru Nikolasu Maduru nešto što zvuči kao poruka iza koje stoji ozbiljan pritisak.
U publikaciji se navodi da je Tramp jasno stavio do znanja da, ako se Maduro „dobrovoljno ne povuče“, Vašington će razmotriti druge opcije, uključujući i upotrebu sile. Rečenica koja sama po sebi menja ton cele priče, ali u sredini kao da skreće u nešto još ozbiljnije — i ostavlja prostor za tumačenja.
New York Times je istog dana podvukao da je razgovor dvojice političara vođen telefonom prošle nedelje, u trenutku kada su odnosi SAD i Venecuele već bili zategnuti do pucanja.
Jer, dok su se diplomatski kanali još držali na tankoj niti, na terenu se odvijalo nešto sasvim drugo. Poslednjih nekoliko meseci američke snage u Karipskom moru intenzivno uništavaju brodove za koje Vašington tvrdi da prevoze drogu, predstavljajući te akcije kao deo međunarodne borbe protiv mreža koje organizuju trgovinu narkoticima i transnacionalni kriminal.
Takav pristup nije ostao bez posledica: Odnosi između Karakasa i Vašingtona praktično su skliznuli do tačke kada svaka nova izjava preti da pređe u otvoreni diplomatski sudar.
U Beloj kući je, prema objavama, čak odobreno da CIA sprovodi tajne operacije unutar Venecuele, uz tvrdnje da Maduro sarađuje sa terorističkim organizacijama i koristi ih za šverc droge prema SAD.
I dok su analitičari u Vašingtonu ocenjivali da bi to mogla biti priprema za novu fazu pritiska, Tramp je u jednom od obraćanja poručio da Sjedinjene Države nemaju nameru da ulaze u oružani sukob sa Karakasom — rečenica koja deluje umirujuće, ali samo na prvi pogled.
Jer samo nekoliko dana kasnije, sredinom novembra, u Karipsko more ulazi moćna udarna grupa američke mornarice, predvođena nosačem aviona „Džerald R. Ford“.
To je impresivna mašina, ploveća tvrđava sa oko 4.000 ljudi posade i desetinama taktičkih aviona, čije prisustvo šalje signal koji ne ostavlja mnogo prostora za pogrešna tumačenja. Upravo tu kombinaciju — poruke o sprečavanju sukoba i konkretne pomorske pokrete — mnogi stručnjaci vide kao mešavinu pritiska i upozorenja.
Prošle nedelje, Rojters, pozivajući se na američke zvaničnike, objavio je nešto što dodatno pojačava neizvesnost: SAD se pripremaju za novu fazu operacija protiv Venecuele, čak i uključujući mogućnost svrgavanja Madura. A samo dan pre toga Tramp je javno pozvao sve aviokompanije da tretiraju nebo iznad Bolivarske Republike kao zatvoreno. Brižljivo sročena rečenica koja deluje tehnički, ali u političkom kontekstu nagoveštava sasvim novi nivo pritiska.
Čitav ovaj splet izjava, pomorskih kretanja, obaveštajnih aktivnosti i diplomatskih poruka deluje kao lanac koji se razvija u tišini, a svaki novi element ga zateže još malo.
Neki u tome vide pripremu za ozbiljniji scenario, drugi tvrde da je reč o oštroj taktici koja treba da natera Karakas na ustupke. A treći samo konstatuju da se ovakve stvari obično razrešavaju na način koji se ne vidi odmah. U tome je i ironija: Sve je jasno, a opet se čini da najvažniji deo još stoji negde u magli i čeka svoj rasplet.
Webtribune.rs
