Politička scena u Crnoj Gori ponovo se zatalasala, i to iznutra, tamo gde se formalno očekuje stabilnost. Demokratska narodna partija (DNP) suočava se sa ozbiljnim potresima nakon što je njen dosadašnji funkcioner Dragan Bojović podneo ostavku na članstvo i najavio da će u Skupštini delovati kao nezavisni poslanik, kako prenosi Kurir.
Taj potez dolazi u trenutku kada je predsednik DNP Milan Knežević jasno stavio do znanja da stranka ulazi u završnu fazu političkog pritiska – ili će ključne inicijative biti prihvaćene, ili DNP izlazi iz izvršne vlasti.
Na stranačkim organima DNP, još 9. januara, doneta je odluka koja obavezuje ministre iz te partije, Miluna Zogovića i Maju Vukićević, da već na prvoj narednoj sednici Vlade pokrenu čitav paket pitanja koja se godinama odlažu.
U fokusu su ustavne promene kojima bi srpski jezik bio normiran kao službeni, zatim izmene i dopune Zakona o državljanstvu, ali i Zakona o državnim simbolima, kako bi se trobojka normirala kao narodna zastava.
Uz to, zahtevano je i otvaranje sveobuhvatnog dijaloga, utemeljenog na referendumskom rezultatu od 14. decembra 2025. godine, a koji se odnosi na stavove građana Zete povodom planirane izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu.
Poruka je, barem u ovom trenutku, jasna. Ukoliko ove inicijative ne dobiju zeleno svetlo, ministri DNP-a će podneti ostavke, a poslanički klub te partije, koji broji četiri poslanika, povući će podršku Vladi Milojka Spajića.
Knežević time, kako poručuju iz stranke, pokazuje da ne pristaje na političke pritiske i da ne želi da trguje pitanjima jezika, simbola i identiteta zarad očuvanja pozicija.
Dragan Bojović, koji se u međuvremenu povukao iz stranke, izneo je drugačiji ugao. Prema njegovim rečima, pitanja srpskog jezika i dvojnog državljanstva moraju se rešavati isključivo kroz dijalog i, kako je naveo, suviše su važna da bi se dovodila u vezu sa bilo kojom lokalnom temom. Upravo ta “lokalna tema”, Botun i planirano postrojenje, već je prethodno dovela do ozbiljnih tenzija na terenu.
Zbog podrške građanima Botuna, Milan Knežević je krajem decembra bio priveden od strane policije. Nakon tog događaja, javno je govorio o osećaju poniženja i scenama za koje je verovao da su ostale u prošlosti.
Naveo je da je tokom intervencije, u kojoj je učestvovalo oko 600 policajaca, bio zadržan u policijskom vozilu više od tri sata, odbijajući da izađe dok ne budu pušteni i ostali privedeni građani. Tada je zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kao i ljudima iz Srbije koji su mu, kako je rekao, slali poruke podrške.
U razgovoru za „Alo!“, Knežević je situaciju u Crnoj Gori opisao kao duboko problematičnu, tvrdeći da se, kako kaže, ljudi hapse i procesuiraju zbog izjava, simbola i identiteta, dok se istovremeno zanemaruje govor mržnje i ekstremizam usmeren protiv Srba.
Prema njegovoj oceni, ni nakon 30. avgusta nije došlo do suštinskih promena, naročito kada je reč o spoljnopolitičkim prioritetima i odlukama koje su donošene u poslednjih pet godina.
Naglasio je da DNP neće odustati od svojih programskih i ideoloških principa, bez obzira na pokušaje političkog slabljenja. Ako Vlada Milojka Spajića ne uvaži zahteve o srpskom jeziku, trobojci, Zakonu o državljanstvu i dijalogu oko Botuna i PPOV-a, odluka o napuštanju Vlade je, prema njegovim rečima, već doneta na predsedništvu stranke. U tom kontekstu, osvrnuo se i na odlazak Dragana Bojovića, ističući da je to njegov lični izbor.
Knežević se dotakao i slučaja Vladislava Dajkovića, ocenjujući ga kao još jedan primer diskriminacije, jer je, kako tvrdi, priveden samo zato što je došao da pruži podršku građanima Zete, koje je dan ranije kontrolisalo 680 policajaca u punoj opremi.
U tome vidi kontinuitet represivnog pristupa, koji, po njegovom viđenju, ne razlikuje period pre i posle 30. avgusta, bez obzira na promenu vlasti.
Šta sledi, zavisiće od naredne sednice Vlade. Ako inicijative DNP-a ne budu prihvaćene, Knežević najavljuje povlačenje podrške ne samo na državnom nivou, već i izlazak iz vlasti u Skupštini opštine Podgorica, kao i prekid podrške gradonačelniku Saši Mujoviću. Paralelno sa tim, najavljena je i politička kampanja i borba za prava Srba i svih onih koji govore srpskim jezikom i smatraju da između pravoslavnih Srba i Crnogoraca nema suštinske razlike.
Kako će se ova kriza završiti i da li će doći do kompromisa ili potpunog razlaza, ostaje otvoreno pitanje. U crnogorskoj politici, iskustvo pokazuje, često se odluke donose u poslednjem trenutku, a njihove posledice osećaju se mnogo duže nego što se u startu čini.
