Ovako predsednik Srbije odgovara na pitanje šta mu je sve prolazilo kroz glavu kada su se na Nikoljdan, njegovu krsnu slavu, teška vrata zatvorila za njim i kada je ostao sam, oči u oči, sa jednim od najmoćnijih ljudi sveta.
[adsenseyu1]
Tih 35 minuta u Kremlju mogu da budu ključni za dalju stratešku orijentaciju naše zemlje, ali i za dalju političku karijeru Aleksandra Vučića. I taj susret je bez sumnje najupečatljivija slika u godini koju ispraćamo. Šef države priča o očekivanjima u 2018, najvećim političkim i ekonomskim izazovima, zamršenom kosovskom čvoru, našem mestu u globalnoj tuči velikih sila, o „hladnom ratu“ koji se prelama čak i preko njegove porodice…
Počast koja vam je ukazana, a i ponešto što se moglo čuti od članova naše delegacije, ukazuje na to da Putin računa na Srbiju i na vas lično. Kako ste vi to shvatili?
– Mislim da sam više od svih političara, koji su od 2000. naovamo vodili Srbiju, bio sa predsednikom Putinom. Verujem da se dobro poznajemo. Sam prijem i gostoprimstvo su bili na najvišem nivou. Rusija je posebna zemlja, čak i po protokolu koji baštini. Nisam od onih koji će u njoj da vide samo Dostojevskog, Puškina, Jesenjina i Tolstoja, već i političkog i ekonomskog partnera u budućnosti.
Jeste li svesni težine svoje reči, izgovorene pred Putinom, da Srbija nikada neće uvoditi sankcije Rusiji? Bojite li se posledica?
– Rekao sam da se to neće dogoditi dokle god stranka koju vodim kontroliše većinu u Vladi. To sam rekao u Vašingtonu i na mnogo mesta. Ne mislim da se dodvoravam bilo kome, mislim samo o interesima našeg naroda. Nisam siguran da su u Rusiji svi oduševljeni time kada govorim da je Srbija na evropskom putu, ali moram da kažem da mi predsednik Putin ništa nije prigovorio po tom pitanju.
[adsenseyu4]
Znači, nije tačno da vam je kroz smeh kazao da ne žurimo mnogo u EU?
– Ja sam i pred njim i na konferenciji za medije rekao da se Srbija nalazi na evropskom putu. Jasno i glasno. A lideri mnogih malih država iz EU nikad i ne pomenu Uniju kad odu kod Putina. Mislim da je u tome snaga srpske politike – da govorite istinu i branite svoje pozicije na isti način i u Moskvi, Berlinu, Briselu ili u Vašingtonu. Rusiji je zaista važno da Srbija bude vojno neutralna i da ima samostalnost i nezavisnost u odlučivanju, a to je i naš interes. Želimo dobre i čvrste odnose u budućnosti, i to ne tradicionalne, istorijske i kulturne veze, kako bi to neko želeo da ograniči, već dobre političke i ekonomske odnose sa Ruskom Federacijom. Ne zaboravite, jedna stvar će ući u istoriju, a to je odluka od 8. jula 2016. godine. Zahvaljujući predsedniku Putinu, Lavrovu i Čurkinu, Srbi nisu, jedini, uz jedno afričko pleme, proglašeni za genocidni narod.
Da li je banalna teza da se ta vojna neutralnost može očuvati samo ako dobijemo neko novo moćno naoružanje?
– Ne vidim da smo u ovom trenutku na bilo koji način ugroženi, ali nikada tu mogućnost ne smete da isključite. Zato moramo da budemo i vojno snažniji. Ne zaboravite, naše vazduhoplovstvo konačno postoji. I to nije samo pitanje šest „migova 29“, već smo nabavili dva helikoptera Mi-17 i ugovorili devet „Erbasovih“ helikoptera za vojsku i policiju. Sad razmatramo nabavku još šest helikoptera iz Ruske Federacije.
[adsenseyu1]
Šta je sa isporukom sistema S-300?
– Srbija će osnažiti svoju protivvazdušnu odbranu. To je sve što mogu da vam kažem.
Da li je izgradnja „srpskog toka“, koji će možda biti naslonjen na „Turski tok“, deo energetskog paketa koji ste ugovorili u Moskvi?
– Razgovarali smo o svim opcijama sa ruskim partnerima i sa premijerom Bugarske Bojkom Borisovom. On planira da napravi jedan evropski hab, gde bi se slio „Turski tok“, a u igri su još tri ili četiri opcije za dotok gasa. Sve to imamo u vidu i izgradnjom gasovoda kroz našu zemlju stvaramo šansu da ekonomski osnažimo Srbiju. Mogli bismo taj gas da dostavljamo i drugim zemljama u regionu. To je za nas od izuzetnog značaja, ali mnogo toga zavisi od Bugarske.
Može li biti političke sabotaže kao kod „Južnog toka“?
– To je teško proceniti u ovom trenutku. Bugarska svakako mora sebe da osigura i dobije najjeftiniji gas.
Kako to da do sada, makar javno, sa ruske strane nije došao neki Hojt Ji da nam izmakne jednu od dve stolice? Ili su oni diskretniji u pritiscima?
– Svako ima svoje pristupe i načine rada. Neko to radi na način koji ne mora uvek da bude diplomatski, neko sasvim drugim rečima i metodama postiže svoje ciljeve.
[adsenseyu4]
Rekli ste pre nekoliko dana da će se u 2018. pojačati pritisci da promenimo jasan kurs vojne neutralnosti i suverene Srbije. Možemo lu uopšte biti „malo više Srbi“, kako kaže Stojan Novaković, u psihozi novog „hladnog rata“?
– To što je Stojan Novaković rekao je ključna stvar za naš opstanak. Teško je to objasniti nekim ljudima koji, recimo, vide samo rusku stranu. Ja to najbolje vidim po svom ocu. Teško mi je da mu objasnim značaj EU, i da mi tamo izvozimo 70 odsto naših proizvoda. Mora da se kaže da iz EU dolaze i najveći investitori. On mi na to kaže: „Pusti ti to, oni su nas i bombardovali!“ I onda prekidamo razgovor, jer shvatam da on još proživljava nešto od pre dvadeset godina. S druge strane, majci moram da objasnim da je veoma važno da imamo najbolje odnose sa Rusijom, jer ona misli da je Evropa najvažnija. Ali, mislim da oboje razumeju da vodimo dobru politiku gde je Srbija najbitnija. I nadam se da ćemo u bilo kojoj varijanti sačuvati mir i stabilnost i da nećemo biti na dnevnom redu velikih trvenja.
Ima li istine u diplomatskom traču da se do kraja 2018. mora konačno raspetljati kosovski čvor?
– Bilo bi dobro kada bismo u tome uspeli. Ali, ne vidim šta znači to „da se mora“ i šta bi se desilo da se to ne dogodi? Osim što bi i nama i Albancima bilo teže. A što se tiče tih navodnih imperativa, tako je neko „bio naredio“ i da moramo da izgubimo izbore u Pećincima. To je nedopustivo. To je nedozvoljeni pritisak. I to što neko kaže, ne znači ništa, na kraju građani Srbije o tome odlučuju. Ako mi budemo imali snage da se ponašamo racionalno, ozbiljno, odgovorno, nešto ćemo da uradimo.
Iz ove perspektive dogovor sa Albancima deluje kao naučna fantastika…
– Nisam optimista. I dalje mislim da su nam šanse za obostrano prihvatljiv dogovor manje od pet odsto. Ali, i za dogovor unutar Srbije, između nas. Praktično je nemoguće rešiti ovo pitanje bez velikih sila.
Zašto se uopšte žuri sa zatvaranjem kosovskog pitanja?
– Pobornici zamrznutog konflikta, koji naročito vole moj otac i Milorad Vučelić, polaze od postavke da će nešto u međuvremenu da se desi.
Zar se nije desilo? Rusija je ojačala, pojavila se i Kina, menja se globalni odnos snaga…
– A, šta se to promenilo u Glogovcu, u Srbici? Preduslov za pomeranje sa mrtve tačke je dobra volja i Srba i Albanaca.
Taj sporazum, koji bi se ostvario, bio bi prvi koji je nastao bez rata…
– Ta vaša rečenica je ključna. Iako znam da bih bio prokazan u najvećem delu srpske javnosti od prvog trenutka kada bismo došli do takvog kompromisa, za dvadeset godina bih bio slavljen. Svestan sam svih opasnosti i svih ružnih reči. Čujem to na svakom koraku – i kada šetam pa mi neki dobace „izdajniče“, drugi viču „pederu“, neki viknu „stoko radikalska“. Ali, svi se negde nadaju i čekaju da Vučić to reši, da sva kola teškog tovara sruče meni na leđa i znajući da je to dobro, kažu kako je to katastrofa za naš nacionalni interes. No, bez obzira na to, istorijska stvar bi bila da postignemo dogovor sa Albancima i to bez sukoba. Ako to postignemo, biću veoma ponosan na to svoje političko nasleđe bez obzira na to kako bi mi politički bilo suđeno u današnje vreme, misleći na to kako će to biti tumačeno u budućnosti.
Ali, za Zapad je Kosovo nezavisno i tačka…
– Dobro, ako svi na Zapadu smatraju da Srbi ne treba da dobiju ništa, i to je u redu. Hvala.
Je li za vas apriori neprihvatljivo da Kosovo dobije stolicu u UN?
– Mislim da je to nemoguće, osim ako ne postignemo neku drugu vrstu istorijskog sporazuma, kojim bi Srbi bili zadovoljni. Ovako je apsolutno neprihvatljivo.
Nikako da splasnu tenzije u regionu. Hrvatska šalje protestne note zbog izmišljene međunacionalne tuče u Sonti, a Izetbegović tvrdi da vlast u Srbiji odlučuje da li će opet biti rata. Kome ne odgovara stabilnost i zašto se stalno otvaraju stare rane?
– Svaki put kad izgovorim da imamo više stranih direktnih investicija iz EU nego Hrvatska, i to petostruko više, uvek usledi novi napad na Srbiju. Bakir Izetbegović je u izbornoj kampanji, tako da ne bih o tome da govorim. Od mene nikada niste čuli da ćemo da ratujemo. Ne govorim to jer znam da nema boljeg životnog standarda ako nema sigurnosti, bezbednosti i mira. I ljudima to zvuči kao floskula, ali je mnogo važnije očuvati mir, posebno u regionu u kojem se, kako to reče Emir Kusturica, „pomno gaji ljubav prema mržnji“.
Jesu li presude Haškog tribunala i njegova pristrasnost najjače pogonsko gorivo za nove sukobe?
– Oni će vam reći da nije njihov posao ni bio da bilo koga mire i to je jedina stvar u kojoj su u pravu. Ipak, rezultat svega što su radili u prethodnih dvadeset pet godina je da u regionu nemate manje mržnje nego što ste imali 1995. Naprotiv.
Šta osećate, ljudski, prema generalu Mladiću i njegovoj drami?
– Išao sam u Ševeningen mnogo puta kod predsednika SRS. To nije neko naročito lepo mesto. Ali šta god sada da kažem to bi moglo da bude iskorišćeno protiv naše zemlje. Mi Srbi, za razliku od ostalih, poštujemo tuđe žrtve. I to iskreno radimo. Zbog toga će nam biti lakše i bićemo zdraviji.
Jeste li ideju o „Dejtonu 2“ razumeli kao probni balon za demontažu Srpske?
– Hajdemo da se najpre poštuje „Dejton 1“. Kada se ne bi urušavao taj prvi osnovni sporazum, siguran sam da bi bilo manje problema. Sve što se dogovore tri naroda u BiH Srbija će uvek da prihvati.
Već na pragu 2018. očekuju nas izbori u Beogradu. Koliko je Đilas uopšte kadar da mobiliše opoziciju i ujedini je protiv vas? Mnogi vaši saborci tvrde da ih spaja „zapadna ruka“…
– Čujem kako se neki tajkuni hvale da oni kontrolišu sve procese, a i neki drugi spolja. I tu će pritisci biti veliki, ne zato što oni misle da će time da promene vlast u Srbiji, već zato što žele da oslabe poziciju države. Nije moj običaj da govorim o njima, ali ljudi koji su, ne zaboravite, zadužili Beograd za 1,2 milijarde evra i ostavili deficit od 18,6 odsto, sada se predstavljaju kao neka nova snaga. Nema sumnje da će biti teško da se suprotstavimo njihovoj medijskoj, spoljnoj i tajkunskoj mašineriji…
Ko je u to konkretno uključen?
– Najpoznatiji tajkun u Srbiji hvali se da je on taj koji je spojio Jankovića, Jeremića i Đilasa, kao što je nekada pravio vladu između demokrata i socijalista. Moja poruka je da ćemo mi dati sve od sebe da pobedimo tu tajkunsko-lopovsku koaliciju. Pogledajte, recimo, Đilas je odbornik u Skupštini grada. Od 42 sednice na 41 nije bio. I zamislite mene da od 42 sednice Vlade nisam bio na 41. Šta bi ljudi rekli? To je neozbiljno, neodgovorno. Oni vlast žele samo zbog novca. I žele jedino da ruše Vučića. Ne bave se uopšte Beogradom niti bilo čim drugim. Borićemo se hrabro, džentlmenski. Ali, ako izgubimo, priznaćemo poraz. Nećemo da kukamo i tražimo poništavanje narodne volje. Kao i što nećemo da budemo saučesnici u vraćanju Beograda i Srbije u prošlost – u tajkunsko–lopovske privatizacije.
Mnogi iz vrha SNS, ali i Dačić i Vulin, prizivaju vanredne parlamentarne izbore. Hoće li ih, ipak, biti?
– Nebojša Stefanović svakog dana vrši pritisak na mene da idemo na izbore. On mi je veoma blizak saradnik i veoma poštujem to što govori, ali nisam promenio svoje mišljenje o tom pitanju.
Često vam zameraju da govorite u ekonomskim kategorijama koje običan svet mnogo ne razume. Možete li narodu da obećate da će u 2018. živeti bolje?
– Ljudi mogu da očekuju dalji napredak i povećanje plata i penzija, ako budemo marljivo i vredno radili i ukoliko budemo uspeli da očuvamo mir i stabilnost. Mogu da očekuju dalji ubrzani rast i modernizaciju naše zemlje. Radićemo predanije i snažnije na kapitalnim investicijama. Prosto, mislim da će biti toliko očigledan napredak Srbije i da će naš rast ići preko četiri odsto sledeće godine i to najviše zbog masovne stanogradnje za vojsku, policiju i BIA. To će biti jedna od najvećih stopa rasta u Evropi.
Čepurinov pas ide kod Milice
Gde držite onog plišanog psa kojeg vam je poklonio Čepurin? Jeste li od Skota dobili neki tako originalan poklon?
– Svi moji saradnici su dobili nešto od Skota za Novu godinu, verovatno sam i ja, ali nisam stigao da pogledam. Čepurin je u to plišano psetance spakovao i slatkiše, pa ću ga verovatno proslediti ćerki Milici pošto je reč o ličnom poklonu.
Kod kuće za praznike
Kako ćete provesti Novu godinu i božićne praznike? Idete li negde?
– Ne idem nigde, tu sam u Beogradu. Nisam naročito zainteresovan za praznike. Božić i Vaskrs su mi veoma važni, a Svetog Nikolu sam ove godine slavio u Moskvi.
Koliko često viđate decu?
– Ponosan sam na svoje troje dece. Oni su potpuno različitih interesovanja. Doduše, mali Vukan interesovanja pokazuje kroz plač i osmehe. Kad god vidi tatu, što je retkost, osmehne se od uveta do uveta. Danilo i Milica su potpuno različitih uverenja. Ona je bolji đak, hladnija je i uporna, a on je emotivniji i izraženiji nacionalista.
Možda sa Putinom na utakmicu
Imamo li snage da prođemo grupu na Mundijalu u Rusiji?
– Drago mi je da imamo najbolje rezultate u istoriji. Jeste da su sportisti zaslužni, ali ima nešto što i država radi. Nisam išao ni na jednu veliku utakmicu otkada sam na vlasti i ne želim da se kitim tuđim perjem. Možda bih mogao da odgledam neki meč ako bi recimo, predsednik Putin ili budući predsednik Švajcarske želeli da zajedno budemo na meču Srbije. U svakom slučaju, siguran sam da ćemo proći grupu.
Vredi li igrati „flaster“ na Nejmara?
– Nisam baš neki stručnjak. Razumem se više u košarku.
(Novosti.rs)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
