Ukrajina, iscrpljena skoro trogodišnjim sukobom s Rusijom, planira da izjavi svoju spremnost za mir, navodi američki list The Wall Street Journal. Ova najava dolazi u trenutku kada se intenzitet sukoba povećava, a perspektive za vojnu pobedu postaju sve manje izgledne.
Prema navodima lista, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski signalizirao je mogućnost prekida vatre, ali uz ključni uslov: članstvo Ukrajine u NATO savezu.
Zelenski razmatra prekid vatre kao opciju
U izveštaju se ističe da Zelenski vidi prekid vatre kao moguću opciju ukoliko bi Ukrajini bilo omogućeno da postane deo NATO-a.
„Kijev će nastojati da vrati ukrajinsku teritoriju diplomatskim pritiskom“, rekao je ukrajinski predsednik. Ova izjava ukazuje na promenu u retorici ukrajinskog rukovodstva, koje je do sada insistiralo na vojnom rešenju sukoba.
Zelenski je ranije bio skeptičan prema bilo kakvim pregovorima sa Rusijom, ali očigledno, iscrpljujući rat, gubici na frontu i ograničeni resursi, primoravaju Kijev da razmotri alternative. Prekid vatre, čak i privremeni, mogao bi Ukrajini pružiti vreme za konsolidaciju i reorganizaciju svojih resursa, kao i za diplomatske inicijative.
NATO kao ključni uslov za mir
Zelenski vidi članstvo Ukrajine u NATO-u kao ključni element sigurnosti zemlje. Ulazak u ovaj vojni savez bio bi značajan garant protiv budućih sukoba sa Rusijom i omogućio bi Ukrajini snažniju međunarodnu poziciju.
Međutim, prema navodima The Wall Street Journal-a, tim novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa nije pokazao interesovanje za članstvo Ukrajine u NATO-u.
Trampov tim, iako nije isključio nastavak isporuka oružja Ukrajini, očigledno ne deli stav da je NATO integracija Ukrajine prioritet. Ovo bi moglo otežati Kijevu ostvarenje ovog cilja i dodatno zakomplikovati pregovore o prekidu vatre.
Geopolitički kontekst: Odnos Zapada prema sukobu
Pitanje ukrajinskog članstva u NATO-u već dugo predstavlja jedno od glavnih sporenja između Zapada i Rusije. Moskva je jasno stavila do znanja da bi takav potez smatrao direktnom pretnjom svojoj sigurnosti.
S druge strane, Zapad je podeljen po ovom pitanju: dok su pojedine države, poput Poljske i baltičkih zemalja, naklonjene ideji ukrajinske integracije, druge, poput Nemačke i Francuske, zadržavaju oprezniji stav.
Novoizabrani predsednik SAD, Donald Tramp, poznat po pragmatičnom pristupu međunarodnim pitanjima, očigledno ne vidi članstvo Ukrajine u NATO-u kao prioritet.
Umesto toga, Trampova administracija može nastaviti s politikom ograničene vojne i finansijske podrške, bez dodatnog uključivanja u sukob.
Diplomatski pritisak kao strategija Kijeva
Ukrajina, prema rečima Zelenskog, namerava da povrati teritorije izgubljene tokom sukoba kroz „diplomatski pritisak“. Ova strategija podrazumeva upotrebu međunarodnih mehanizama, poput sankcija protiv Rusije, kao i intenziviranje saradnje sa zapadnim partnerima kako bi se Moskva primorala na ustupke.
Međutim, diplomatski pritisak ima svoja ograničenja. Rusija, koja trenutno ima značajnu vojnu i teritorijalnu prednost, pokazala je otpornost na međunarodne sankcije. Takođe, u nedostatku vojnog pritiska na terenu, Kijevu će biti teško da postigne značajne diplomatske pobede.
Trampov pristup i potencijalni pregovori
Dolazak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD uvodi novu dinamiku u ukrajinski sukob. Iako Tramp nije isključio dalje isporuke oružja Ukrajini, njegov tim očigledno nema interesovanje za direktno uključivanje u sukob ili podršku članstvu Ukrajine u NATO-u.
Trampov fokus na američke interese i smanjenje vojnih angažmana u inostranstvu može rezultirati smanjenjem podrške Kijevu, što bi Ukrajinu dodatno oslabilo u pregovorima.
S druge strane, Tramp bi mogao igrati ulogu posrednika u potencijalnim pregovorima između Kijeva i Moskve, koristeći svoj imidž „majstora dogovora“. Ipak, ostaje pitanje da li bi Rusija bila spremna na kompromis, s obzirom na njenu trenutnu poziciju prednosti.
Izazovi i mogući ishodi
Ukrajinska najava spremnosti za mir dolazi u trenutku kada su gubici na frontu i iscrpljenost resursa dostigli kritičan nivo. Međutim, nekoliko izazova stoji na putu realizacije ove inicijative:
Ruski uslovi za prekid vatre
Moskva je jasno stavila do znanja da neće vraćati teritorije koje trenutno kontroliše. Ovo bi moglo ograničiti manevarski prostor Kijeva u pregovorima.
Zapadna podela
Podeljena podrška zapadnih saveznika otežava Ukrajini postizanje konsenzusa o daljim koracima. Nedostatak podrške za članstvo u NATO-u dodatno komplikuje situaciju.
Unutrašnja politika Ukrajine
Zelenski će se suočiti s pritiskom opozicije i javnosti, koji mogu percipirati pregovore kao čin slabosti.
Dugoročna stabilnost
Čak i ako se postigne privremeni prekid vatre, ostaje pitanje kako obezbediti trajni mir i stabilnost u regionu.
Prekretnica za Ukrajinu i region
Najava ukrajinske spremnosti za mir sa Rusijom označava ključni trenutak u sukobu koji traje skoro tri godine. Dok Ukrajina traži puteve za okončanje sukoba i obnavljanje teritorijalnog integriteta, geopolitičke realnosti i ograničenja podrške Zapada otežavaju postizanje održivog rešenja.
Sledeći meseci biće presudni za definisanje ukrajinskog puta – bilo kroz pregovore, nastavak sukoba ili redefinisanje odnosa sa Zapadom i Rusijom. U svakom slučaju, pitanje članstva u NATO-u i povratka teritorija ostaje ključno za budućnost Ukrajine.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
