Još od nastanka Amerike postoji mišljenje da evropski iluminati bankari pokušavaju da bace Ameriku na kolena i vrate je pod Krunu Engleske, koja je pre par vekova postala ključni politički vazal osam porodica koje poseduju većinu akcija u svakoj privatnoj banci na svetu – Rotšild, Rokfeler, Kun Leb, Leman, Goldman Saks, Varburg, Lazard i izraelska porodica Mozes Zajf.
Mnogi američki predsednici uspeli su da se suprotstave intrigama ovog tajnog društva, kao što su Džordž Vašington, Tomas Džeferson, Džon Adams, Džon Kvinsi Adams, a kasnije i Endrju Džekson, Abraham Linkoln i Džon F. Kenedi. Poslednja dva su ubijena zbog pokušaja da nacionalizuju Federalnu rezervu putem izdavanja valute podržane Riznicom. Osam porodica poseduje 52% Federalnih rezervi Njujorka, daleko najmoćnije federalne banke. Oni se kriju iza imena poput JP Morgan Chase, Citigroup, Goldman Sachs i Morgan Stanley.
[adsenseyu1]
Ovih osam porodica su se međusobno ukrstile tako da sada, iz praktičnih razloga, postoji jedna velika porodica u kojoj su Rotšildovi najmoćniji. Samo neto vrednost Rotšildovih procenjuje se na preko 100 triliona dolara.
Ovi ljudi veruju da su potomci Isusa Hrista i smatraju da je potrebno da oni vladaju svetom jer ne postoji nešto što se zove dobra revolucija.
Oni su kontrarevolucionari, ne vole demokratiju i smatraju da je vlada samo smetnja. Prema njihovim rečima, vlada se treba diskreditovati i potkupiti. Ono što njima najviše smeta jeste Američka revolucija. Dok su Kanada, Australija i Novi Zeland ostali pod Krunom Engleske, Amerika je stvorila revoluciju, demokratiju i vlast.
Saudijski i izraelski Fox News navode da je „vlada koren svog zla“. Ove nacije nisu „islamske“ i „jevrejske“. One predstavljaju pročelje Krune Engleske i Rotšildovih. Dobro plaćeno korporativno vođstvo Republikanske partije vodi agendu protiv vlasti, dok takozvana Čajna partija monarhističko ponašanje naziva fašističkim ekstremom.
Ključ revolucionarnog povratka jeste iskonski događaj – 11. septembar – koji je rođak porodice Vindzor, Dordž Buš junior, iskoristio kako bi raspustio Povelju o pravima, doveo naciju do bankrota i uništio sliku Amerike u svetu putem borbe za naftom. Nekoliko nedelja pre 11. septembra, finansijski nedeljnik Barons objavio je da je Deutsche Bank kupila veliki broj put opcija (opklada da će neke akcije pasti) za American Airlines i United Airlines, ali i osiguranje Svetskog trgovinskog centra za gigante poput Munich RE, Swiss RE i Axa.
Deutsche Bank, čiji je vlasnik kroz istoriju bila Varburg porodica, kupio je Bankarski fond 1999. godine, nakon čega je to postala najveća svetska banka sa 882 milijarde u sredstvima. Bankarski fond je, kao što ime nalaže, bio magacin američkog bogatstva Osam porodica i najveći deoničar Četiri jahača – Exxon Mobil-a, Chevron Texaco-a, BP Amoco-a i Royal Dutch/Shell-a – koji su kasnije pokupili naftu u Iraku/Avganistanu.
Bankarski komitet senatora Karla Levina je 2001. godine prijavio Bankarski fond kao glavnog učesnika u pranju novca. Samo dve nedelje pre 11. septembra, 28. avgusta, direktor Deutsche Bank, Kevin Ingram izjasnio se kao kriv za pranje novca i prodavanje američkog oružja strankama u Pakistanu i Avganistanu. Članak New York Post-a od 15. juna 2001. godine ukazuje na to da je po svoj prilici Osama bin Laden bio mogući kupac. Ingram je nekada radio za Goldman Sakse i braću Leman.
[adsenseyu1]
Bankarski fond je kupio brzo rastuću banku ulaganja, Alex Brown, 1997. godine, pre nego što su se ta dva spojila u Deutsche Bank.
Muhamed Ata i dva druga navodna otmičara imali su račune u Hamburškoj filijali Deutsche Bank. Postojali su izveštaji da je bin Ladenova porodica dosta uložila u Deutsche Bank uz pomoć finansijskog savetnika Carlyle Group-a, Džordža Buša starijeg. Bin Ladenovi su imali oko 2 miliona dolara uloženih u Carlyle Group. Takođe su imali velike uloge u Microsoft-u i Boeing-u, ali i poslovne ugovore sa Citigroup-om, GE-om, Merrill Lynch-om, Goldman Sachs-om i Fremont Group-om. U roku od 20 dana od 11. septembra, Deutsche Bank je unajmila istražitelja SEC (Komisija za bezbednost i razmenu), Ričarda Vokera, čiji je glavni zadatak bio da otkrije zašto je došlo do šortinga akcija aviokompanija i osiguranja pred 11. septembar.
Poslednja faza kontrarevolucije može se ostvariti povlačenjem finansiranja američkog duga od 11 triliona dolara od strane Osam porodica, koji je obračunat uglavnom spram vojne uloge SAD u zaštiti globalnog carstva Iluminata, zajedno sa devastirajućim vojnim porazom SAD u Avganistanu.
Suvereni vrhovni komandant Drevnog i Prihvaćenog Škotskog reda slobodnih masona, Albert Pajk, koji je kasnije osnovao Kju Kluks Klan i vodio Indijske ratove, napisao je 15. avgusta 1871. godine pismo italijanskom Vrhovnom komandantu 33. stepena i osnivaču Mafije, Đuzepeu Maciniju.
Pajk je u pismu govorio o planu Bratstva za Tri svetska rata. Cilj prvog je da uništi carsku Rusiju i stvori komunističku „babarogu“ kojom bi bankari mogli da opravdaju svoje inostrane intervencije širom sveta. Cilj drugog rata, rekao je Pajk, jeste da se stvori Izrael, koji će postati snaga za međunarodne bankare, štiteći interes Rotšilda i Rokfelera za naftu na Bliskom istoku.
Treći svetski rat, pisalo je u Pajkovom pismu, okrenuo bi Arape protiv Cionista i kulminirao Novim svetskim poretkom, koji u potpunosti kontrolišu međunarodni bankari i njihova tajna društva. Pajk je opisao događaje koji će dovesti do Trećeg svetskog rata: „Izazvaćemo društvenu kataklizmu… posvuda će građani biti primorani da se brane od revolucionara… na videlo će izaći čista doktrina Lucifera“.
Ruska doktorka je u junu 2001. godine izjavila da će SAD biti podvrgnute masovnom terorističkom napadu krajem avgusta 2001. godine. Bila je upitana da li zna šta će uslediti. Ona je predložila da svi prodaju dolare i kupuju ruske rublje, rekavši da je tajna sila iza događaja koji će uslediti najmoćnija sila na svetu. Rekla je da će ova grupa ubrzo napasti Ameriku „s leđa“ i da će sledeći korak biti uništavanje ekonomije SAD. Ona je pod tajnom grupom mogla misliti samo na Iluminate.
Sesil Rods, štićenik Rotšilda koji je osnovao Okrugli sto Biznisa početkom 20. veka napisao je svoj testament 1877. godine. Rodsova vizija je implementirana kroz uspostavljanje Kraljevskog instituta za međunarodne afere u Londonu. Rods je osnovao banku Standard Chartered, čija je filijala u Dubaiju obezbedila otmičare 9/11 sa dovoljno novca da izvrše napad.
Rods je u svom testamentu rekao da se nada da će se „uspostaviti fond za uspostavljanje i poboljšanje razvoja tajnog društva, čiji je pravi cilj proširenje britanske vladavine kroz svet i vraćanje SAD u integralnu celinu Britanskog carstva“.
Webtribune.rs
