Ovo nema nikakve veze sa ljudskim uticajem na klimatske promene, nego sa aktivnošću sunca, i time kako solarni ciklus utiče na našu klimu. Zasnovano je na matematičkom modelu koji pokazuje da bi se sunce moglo “stišati“ narednih godina, i tako uticati na našu klimu. Ovo nije članak o poricanju klimatskih promena, molimo vas da pročitate pre komentarisanja.
Pre nekoliko meseci, NASA je objavila studiju koja pokazuje da Antarktik zapavo dobija više leda nego što ga gubi. Oni su ovo objavili nakon upotrebe satelita da ispitaju visine ledenog pokrivača u regionu. Nalazi su kontradiktorni sa preovlađujućom teorijom da se Antarktik zapravo smanjuje. Rad ima naziv “Masivni dobici antarktičkog ledenog pokrivača prevazilaze gubitke“, i objavljen je u Journal of Glaciology.
[adsenseyu1]
Autori ove studije su sa NASA-inog Godart centra za svemirske letove, a uzrok ovog dobijanja leda nije sasvim poznat, ali jedan broj teorija se pominje u radu. Važno je napomenuti da je NASA bila zaslepljena izjavama svojih naučnika u vezi globalnog zagrevanja, iako je veliki broj vrhunskih svetskih naučnika doveo u pitanje to koliko uticaja imaju staklenici na klimatske promene.
Možda postoje drugi faktori koji doprinose klimatskim promenama?
Postoje mnoge teorije o tome zašto je to tako, a jedna od njih uključuje efekte navodnog globalnog zagrevanja, ali se ne slažu svi sa tim.
Kada je reč o klimatskim promenama, veliki je naglasak stavljen na ljudske aktivnosti, i to s pravom, jer one moraju da se promene. Možda smo, u našem zanosu da otkrijemo svoju krivicu o ovome, usput propustili nekoliko stvari?
Šta je sa prirodnim ciklusima klimatskih promena koje Zemlja doživljava, i doživljavala je? To je naučna činjenica da fluktuacije u solarnom ciklusu utiču na globalnu temperaturu, kao i druga masivna tela koja lete u i oko našeg solarnog sistema.
Najnovija istraživanja u ispitivanju ove teme dolaze sa Nacionalnog astronomskog sastanka u Velsu, gde je Valentina Žarkova, profesor matematike sa Univerziteta Nortambrija, predstavila model koji može predvideti kako će solarni ciklusi izgledati, mnogo preciznije nego što je to ranije bilo moguće. Ona navodi da model može predvideti njihov uticaj sa tačnošću od 97 odsto, i kaže da pokazuje da Zemlja ide ka “mini ledenom dobu“ u narednih petnaestak godina.
Kako navodi Kraljevsko astronomsko društvo (RAS):
“Novi model solarnog ciklusa Sunca proizvodi izuzetno tačne prognoze nepravilnosti u sunčevom jedanaestogodišnjem ciklusu. Ovaj model se oslanja na dinamčne efekte u dva sloja Sunca, jedan blizu površine i jedan duboko unutar njegove konvekcione zone. Predviđanja iz modela ukazuju da će solarna aktivnost opasti za 60 odsto tokom 2030-ih na uslove koji su poslednji put viđeni tokom “mini ledenog doba“ koje je počelo 1645. godine.“
[adsenseyu1]
Žarkova i njen tim su došli do modela koristeći metod koji se zove “analiza glavnih komponenti“ magnetnog polja posmatranja, sa Vilkoks solarnog opservatorija u Kaliforniji. Njen model predviđa da će od 2030. do 2040. godine biti razloga za značajno smanjenje sunčeve aktivnosti, što će opet, dovesti do mini ledenog doba.
Prema rečima Žarkove: “U ciklusu 26, dva talasa tačno odražavaju jedan drugog – dostižući vrhunac u isto vreme, ali u suprotnim hemisferama Sunca. Njihova interakcija će ih remetiti, ili će se skoro međusobno poništavati. Mi predviđamo da će ovo dovesti do stanja kao što je “Maunderov minimum. U suštini, kada su talasi otprilike u fazi, oni mogu pokazati jaku interakciju, ili odjek, i tada imamo jaku sunčevu aktivnost. Kada su oni van faze, imamo solarni minimum. Kada postoji kompletna faza razdvajanja, imamo uslove koji su poslednji put viđeni okom Maunderovog minimuma, pre 370 godina.“
Zanimljivo je razmisliti o tome, zar ne? Kada se toliko mnogo pažnje posvećuje zagrevanju naše planete, bilo bi prilično šokantno iznenada ući u ledeno doba.
Opet, ovo nema nikave veze sa ljudskim uticajem na klimatske promene, nego sa aktivnošću sunca i time kako i solarni ciklus utiče na našu klimu. Ovo nije članak o poricanju klimatskih promena. Ovo zapravo ističe činjenicu da postoji više faktora koje treba uzeti u obzir kada se radi o klimatskim promenama. Šta vi mislite? Slobodno podelite svoj mišljenje u delu za komentare.
Webtribune.rs
