Postoje mnogi stručnjaci iz oblasti antropologije, biologije i svih drugih nauka koji tvrde da drevni ljudi nisu bili veliki mesojedi kao što se pretpostavlja. Postavlja se pitanje odakle ta ideja?
Čvrsti, oštri kameni alati i očnjaci, poput onih koje ima gorila, koji je usput vegan, možda su doveli do pretpostavki koje traju dugi niz godina, međutim po nekim mišljenjima odgovor je sasvim jasan: sve to je deo marketinga industrije hrane.
Velike kompanije koje proizvode hranu, poput velikih farmaceutskih kompanija, imaju ogromnu moć, posebno nad našim saveznim regulatornim agencijama za zdravstvo.
Kao rezultat toga, mozgovi su nam bukvalno isprani ubeđujući nas kako je trenutna hrana koju jedemo zapravo zdrava. Možda smo jednostavno prevareni, a nove informacije i metode ispitivanja pomažu da se ove pretpostavke, koje se dugo usađuju u ljudsku svest, odbace.
Nedavni napredak tehnologije i nauke otkrio je da mikroskopskih fosila biljne hrane ima u izobilju na raznim lokacijama drevnih ljudi, što ukazuje na vegansku ishranu. Dalje, analiza zuba, kostiju, DNK i prastarih fekalija ljudi iznedrila je brojne dokaze da su mnogi od ovih ljudi jeli uglavnom biljke.
Jedan od tih stručnjaka je i dr Kristina Variner, koja je stekla doktorat na Univerzitetu Harvard 2010. godine, a postdoktorsku obuku na Univerzitetu u Cirihu (2010-2012) i Univerzitetu Oklahoma (2012-2014). Postala je predsednički istraživački profesor i docent antropologije na Univerzitetu u Oklahomi 2014. godine, a trenutno je lider u nauci o mikrobiomima na Institutu Maks Plenk za nauku o istoriji čoveka.
[adsenseyu1]
Njen rad je doveo do vrlo zanimljivih nalaza i zaključaka:
„Ljudi nemaju specijalizovanu genetsku anatomsku ili fiziološku mogućnost prilagođavanja konzumiranju mesa. Suprotno tome, mnogo smo prilagođeniji konzumaciji biljaka“.
Ona takođe iznosi činjenicu da su naši probavni sistemi jasno stvoreni za varenje biljaka i vlakana kojima je potrebno duže vreme obrade, a ne mesa. Oni su mnogo duži nego kod životinja koje jedu meso, a činjenica da u našem probavnom sistemu ne postoje adaptacije za konzumiranje životinjskog mesa predstavlja presudnu tačku.
Dr Variner u svom istraživanju ukazuje na mnoge činjenice, poput toga kako ljudi ne mogu da proizvode svoj vitamin C, što je jedan od mnogih faktora koji ukazuje na to koliko smo zavisni od biljne hrane koje imaju određene vitamine. Nema ništa unutar mesa što se ne može naći u biljnoj hrani. Neki mogu da ukažu na vitamin B12, ali B12 ne prave životinje.
B12 proizvode bakterije koje sve životinje konzumiraju. Nalaze se u zemlji i vodi. To je isto što i protein, jer sav protein potiče iz biljnih izvora i tako zapravo životinje, koje ljudi jedu, dobijaju svoj protein.
Pre industrijske poljoprivrede ljudi i životinje su dobijali svoj B12 od tragova prljavštine pronađene na biljnoj hrani ili pijenjem vode iz slatkovodnih jezera, reka i potoka.
[adsenseyu4]
Kao rezultat zagađenja vode od strane pesticida, što nas je između ostalog prisililo da hloriramo vodu, bakterija B12 koja je prvobitno bila u vodi uglavnom je ubijena. Čak su i domaće životinje obavezne da uzimaju suplemente B12. I mesojedi i vegetarijanci / vegani obično imaju nizak nivo B12 – to nema nikakve veze sa jedenjem mesa.
Drugi česti argument je da moramo da jedemo meso zbog esencijalnih aminokiselina. Ovo je obična laž, jer postoji više biljnih izvora iz kojih možemo dobiti sve potrebne aminokiseline.
Postepeno povećanje veličine mozga kod ranih ljudi takođe se pripisuje mesu, međutim pošto su istraživanja pokazala da „ne postoji velika povezanost između konzumiranja mesa i postepenog povećanja veličine mozga, naučnici su se bavili drugim opcijama. A s obzirom na to da je biljna hrana tako važan deo modernog čoveka koji lovi i skuplja hranu, ona je glavni pokretač povećanja mozga“. – N. J. Domini
„Imamo mozak, koji je očajan za glukozom. Međutim, meso nije baš dobar izvor glukoze. Da biste imali veliki mozak, morate jesti nešto drugo. A najefikasniji način dobijanja glukoze je jedenje ugljenih hidrata. “- Dr Mark Tomas, genetičar, Univerzitet u Londonu (dokumentarni film The Game Changers).
Ponovo gledajući i proučavajući ljudsku anatomiju, čini se da smo stvoreni da jedemo biljke, a „značajni dokazi pokazuju da su naši preci konzumirali hranu na bazi bilja“.
Suština je da je većina drevnih ljudi i bića slična čoveku bila pretežno veganska. Neki su jeli meso, ali mnogi nisu. Na primer, neandertalci u Španiji uopšte nisu jeli meso, prema istraživanju Nature.
Rečeno je da čak iako je neka ishrana uključivala meso, ni u jednoj nije preovladavalo. Jedna grupa istraživača objavila je studiju u američkom časopisu za fizičku antropologiju koja je navela:
„Smatramo da su životinjski proteini generalno bili manje važni, a to posebno važi za neolitske farmere. To bi zapravo značilo da su u svojoj ishrani imali ravnotežu životinjskih i biljnih proteina“.
Članak Roba Dana napisan za Scientific American, pod nazivom „Ljudski preci su gotovo svi bili vegetarijanci“, detaljnije govori o ovom pitanju iz evolucione perspektive, iznoseći više stavova o tome da su se naša creva razvila tako da se prilagode vegetarijanskoj ishrani.
[adsenseyu1]
Još jedan izuzetan članak dolazi od geohemičara sa Univerziteta u Utahu Tjur Serlinga, koji je predvodio skup nedavnih studija koje pokazuju kako su rani ljudi i njihovi preci i rođaci napravili neverovatne promene u ishrani pre nekih 3,5 miliona godina, prelazeći sa ishrane koja uglavnom sadrži lišće i voće na ishranu na bazi trave.
Još jedan razlog zbog kog nismo stvoreni da jedemo meso jesu zdravstvene posledice takve ishrane.
„Neverovatnim naučnim dokazima o mnogim, najčešće smrtonosnim bolestima, otkrio sam da su industrija mesa, jaja i mleka učestvovala u skrivanju istine, finansirajući studije koje negiraju te dokaze i pokrivaju njihovu umešanost. Jedna od unajmljenih alatki koja je plaćena da sprovede ove studije je Exponent, INC. Kompanija čije je istraživanje duvanska industrija koristila da porekne vezu između dima i raka. Više od 50 godina Exponent je generisao studije koje izazivaju zdravstvene rizike svega, od azbesta, arsena i žive, do životinjske hrane. „- Džejms Bret Vilks, producent i pripovedač dokumentarnog filma „The Changer Game”.
„Formula, fenomenalno deluje za ljude koji prodaju hranu, predivno deluje i za ljude koji prodaju lekove za lečenje bolesti koje loša hrana izaziva i odlično deluje za medije, koji nam svakodnevno mogu doneti novu priču o ishrani. Ali uprkos stvaranju konfuzije u našim medijima, postoji ogroman globalni konsenzus o osnovama promovisanja zdravlja, a to je ishrana koja svaki put … U svakoj populaciji, u svim vrstama istraživanja svaki put prevladava – biljna ishrana“, Dr Dejvid Kec, osnivač istraživačkog centra za prevenciju Univerziteta u Jejlu (dokumentarni film The Game Changers).
Uzmimo, na primer, mleko. Većina ljudi na planeti je netolerantna na laktozu. U nekim delovima sveta netolerancija na laktozu iznosi čak 90 do 100 odsto populacije. Ljudi su jedina vrsta koja pije mleko nakon prestanka sisanja i jedina vrsta koja pije mleko druge životinje. Da li nas je zaveo marketing industrije hrane? Zašto se sve više ljudi okreće biljnoj hrani? To je zato što se stvari menjaju.
Nedavna studija koju su sproveli istraživači iz Kalifornije i Francuske otkrila je da je mesni protein povezan sa povećanim rizikom od srčanih bolesti, dok je protein iz orašastih plodova i semenki zapravo koristan za ljudsko srce.
[adsenseyu4]
Studija je naslovljena „Obrasci unosa proteina biljnih i životinjskih vrsta snažno su povezani sa kardiovaskularnom smrtnošću: kohezija Adventističke zdravstvene studije-2.“ To je bio zajednički projekat između istraživača sa Katedre za javno zdravlje Univerziteta Loma Linda u Kaliforniji i AgroParisTech i Instituta National de la Recherche Agronomique u Parizu, Francuska.
Objavljeno je u Međunarodnom časopisu za epidemiologiju. Istraživači su otkrili da su ljudi koji su jeli velike količine mesnih proteina, što je svakodnevna norma za mnoge ljude, predstavljali deo ljudske populacije koji će doživeti porast kardiovaskularnih bolesti od 60 odsto dok su ljudi koji su konzumirali velike količine proteini iz orašastih plodova i semenki zapravo imali 40 odsto smanjene mogućnosti za taj porast.
Za ovu studiju analizirano je 81.000 učesnika. Autori su naglasili da oni, kao i njihove kolege, dugo sumnjaju da protein iz orašastih plodova i semenki štiti srce i krvne sudove, dok protein iz mesa, posebno crvenog mesa, povećava rizik. Bili su u pravu.
Iako je premalo unošenje proteina štetno za organizam, preterana konzumacija takođe predstavlja rizik. U Sjedinjenim Državama prosečni svaštojed unosi i do 1,5 puta više proteina od optimalne količine, a najveći deo tog proteina je iz životinjskih izvora. Ovo je loša vest, jer se višak proteina često čuva kao masnoća. Ovaj skladišteni životinjski protein doprinosi debljanju, srčanim bolestima, dijabetesu, upalama i raku. Ali opet, samo od životinjskih proteina.
Studija je zaključila da:
Povezanost između faktora proteina „mesa“ i „orašastih plodova i semenki“ i kardiovaskularnih ishoda je bila snažna i nije ih bilo moguće pripisati drugim povezanim hranljivim materijama koje se smatraju važnim za zdravlje kardiovaskularnog sistema. Zdrava ishrana se može zasnivati na izvoru proteina, preferirajući nizak unos proteina iz mesa i veći unos biljnih proteina iz orašastih plodova i semenki.
Studija iz 2015. objavljena u časopisu Cell Metabolism jedna je od više studija koje ukazuju na to da:
Miševi i ljudi koji imaju nedostatak hormonskog receptora rasta / IGF-1 pokazuju velika smanjenja bolesti povezanih sa starenjem. Pošto ograničenje proteina smanjuje aktivnost GHR-IGF-1, ispitali smo vezu između unosa proteina i smrtnosti. Ispitanici (n = 6.381) starosti od 50 do 65 godina koji su prijavili visok unos proteina imali su 75 odsto porasta ukupne smrtnosti i četverostruko povećanje smrtnosti od raka i dijabetesa tokom 18 godina praćenja. Te povezanosti su ili nestale ili oslabile kada je izvor proteina bio na biljnoj osnovi.
Višestruka ispitivanja pokazala su razliku između životinjskog i biljnog proteina. Drugi sjajan primer potiče od Kolina Kampbela, profesora nutritivne biohemije na Univerzitetu Kornel, čiji su eksperimenti na laboratorijskim miševima pokazali da je rast ćelija raka moguće pokrenuti ili zaustaviti jednostavnim menjanjem količine životinjskog proteina koji je uključen u njihovu ishranu. Ovo je bilo ogromno otkriće, koje je imalo posledice na ishranu miliona ljudi.
Ovaj trend se sve više ispituje kako popularnost raste. Najmanje 542.000 ljudi u Britaniji sada sledi vegansku ishranu – u poređenju sa 150.000 u 2006. godini – a još 521.000 vegetarijanaca se nada da će smanjiti unos životinjskih proizvoda. Očigledno je da je veganstvo postalo jedan od najbrže rastućih načina života.
„Kada je u pitanju dobijanje proteina u ishrani, meso nije jedina opcija. Čvrst dokaz pokazuje da je smanjenje mesa i povećanje biljnih proteina zdraviji put. Ishrana sa bilo kojom vrstom mesa povećava rizik od srčanih bolesti i raka u poređenju sa vegetarijanskom ishranom“, Dr Dipek Bet, profesor na Medicinskom fakultetu, Harvard i glavni urednik Harvard Heart Letter.
Najnovija studija koju su sproveli istraživači sa Medicinskog fakulteta na Harvardu i Massachusetts General Hospital pratila je više od 130.000 ljudi tokom 36 godina, prateći bolesti, način života, ishranu i stopu smrtnosti. Otkrili su da supstitucija između 15 g i 19 g životinjskog proteina, ekvivalentnim jednoj kobasici, sa mahunarkama, orašastim plodovima i drugim proteinima značajno smanjuje rizik od rane smrti.
Samo u Americi se otprilike 40 odsto populacije nalazi u fazi pred-dijabetesa. To znači milioni ljudi. Višestruka istraživanja pokazala su da crveno i prerađeno meso, kao i životinjski protein uopšte, povećavaju rizik od dijabetesa tipa 2. Kod svaštojeda je rizik od dijabetesa udvostručen u poređenju sa veganima.
Druga studija je otkrila da jedenje mesa jednom nedeljno ili više tokom 17-godišnjeg perioda povećava rizik od dijabetesa za neverovatnih 74 odsto. Izvršena je naknadna studija i ustanovila je da je povećanje unosa crvenog mesa za više od samo pola obroka dnevno usko povezano sa gotovo 50 odsto povećanim rizikom od oboljevanja od dijabetesa tokom četiri godine.
Jedenje mesa posebno povećava vaše šanse da imate povišen nivo hroničnih upala u vašem telu, što može dovesti do niza kratkoročnih i dugoročnih zdravstvenih posledica.
Hronična upala je, između ostalih problema, povezana sa aterosklerozom, srčanim udarom, infarktom, dijabetesom i autoimunim bolestima.
S druge strane, ishrana na bazi biljaka je prirodno protivupalna. To je zato što nudi niže pokretače upale (nasuprot zasićenim mastima, endotoksinima i drugim toksinima koji se oslobađaju iz bakterija koje se nalaze u životinjskoj hrani). Višestruka istraživanja pokazala su da oni koji prelaze na biljnu ishranu mogu dramatično da snize nivo C-reaktivnog proteina (CRP), pokazatelja upale u organizmu.
Drugi veliki faktor rizika za srčane probleme je visoki holesterol u krvi. Zasićene masnoće, koje se uglavnom nalaze u mesu, siru, perađevinama i raznim drugim životinjskim proizvodima dramatično utiču na nivo holesterola u krvi. Ipak, kada se ljudi prebace na biljnu dijetu, holesterol u krvi značajno opada, kao što je dokazalo nekoliko studija.
Studije su potvrdile da biljna hrana pomaže oblikovanju zdravog crevnog mikrobioma. Ovo je samo još jedan razlog (od mnogih) zašto naučnici i zdravstveni radnici postaju veliki zagovornici ishrane na bazi biljaka. Vlakna koja se nalaze u biljnoj hrani pomažu u podsticanju rasta korisnih bakterija koje su nam potrebne u crevima. Mlečni proizvodi, jaja i meso, s druge strane, pomažu podsticanju rasta bakterija koje uzrokuju bolesti.
„Značajne studije su pokazale da kada svaštojedi jedu holin ili karnitin (koji se nalazi u mesu, prerađevinama, plodovima mora, jajima i mlečnim proizvodima), bakterije iz creva stvaraju supstancu koju naša jetra pretvara u toksični proizvod zvan TMAO. TMAO dovodi do pogoršanja nivoa holesterola u našim krvnim sudovima i povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Zanimljivo je da ljudi koji jedu biljnu hranu prave male količine ili uopšte ne proizvode TMAO nasuprot obroka koji sadrži meso, jer imaju totalno drugačiji mikrobiom creva. Potrebno je samo nekoliko dana da se naši bakterijski obrasci creva promene – prednosti biljne ishrane počinju brzo!“, dr Majkl Meken.
Webtribune.rs
Izvori:
