Zapad sa jedne i Rusija i Kina sa druge strane otvorili su novi politički front na Balkanu — u Bosni i Hercegovini. Ipak, teško da će on biti u glavnom fokusu njihovih razmirica.
Svakako, sednica Saveta bezbednosti UN povodom rusko-kineske rezolucije o visokom predstavniku u BiH pokazatelj je promene odnosa moći u međunarodnom sistemu.
Ovako sednicu Saveta bezbednosti UN (SB UN) na kojoj se, na predlog Rusije i Kine, glasalo o rezoluciji koja bi ograničila mandat visokog predstavnika u BiH, ocenjuje Željko Budimir, profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Banja Luci.
Predložena rezolucija kojom bi se mandat visokog predstavnika ograničio na godinu dana, do 31. jula naredne godine, nakon čega bi njegova kancelarija (OHR) bila zatvorena, nije usvojena.
Ipak, ruski predstavnik u SB Dmitrij Poljanski naglasio je da to što rezolucija nije usvojena, ne znači da je kandidat za visokog predstavnika, nemački političar Kristijan Šmit, izabran na tu funkciju. Mesto ostaje upražnjeno, kategorično je ustvrdio.
Zapad protiv Rusije i Kine i u BiH
Prema Budimirovim rečima, postojanje velikih sila koje drugim očima gledaju na budućnost BiH, u odnosu na poglede Vašingtona i Brisela, nije velika novost. Velika novost je uključivanje Kine, mada ni to ne treba mnogo da čudi, dodaje naš sagovornik.
„Kina je prisutna na prostoru jugoistočne Evrope kroz investicije i druge ekonomske aktivnosti, pa i u BiH. S druge strane, imali smo dosta aktivnosti protiv kineskih interesa i iz Sarajeva. Nemojte zaboraviti da je ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković pre izvesnog vremena, prateći Vašington, osudila stanje ljudskih prava u Kini. Kina pokazuje i da je velika sila, jer jedna od prvih naznaka da ste velika sila je da imate interese ne samo u svojoj regiji, nego na prostoru čitavog sveta“, ističe Budimir.
Nastup Pekinga prevazilazi granice Balkana
Za profesora Miloša Šolaju pojava velikih sila kao aktivnih igrača imaće uticaja na unutrašnju političku sliku BiH. On očekuje da se u igru pored Rusije, Kine i SAD aktivnije uključi i EU, na čiji je zahtev svojevremeno i uvedena funkcija visokog predstavnika.
Nastup Kine on ocenjuje kao nameru ove zemlje da uzme učešće u političkim bitkama koje prevazilaze region Balkana. Zbog svega toga, prema Šolajinim rečima, biće zanimljivo posmatrati kako će se odnosi među velikim silama odvijati – posebno oko nalaženja pravnog osnova za zatvaranje OHR jer, kako naš sagovornik kaže, mnoge stvari povodom toga nisu jasne.
„Savet za implementaciju mira, čija je i sama uloga ne samo sporna, nego na neki način i neizvesna, usvojio je pet ciljeva i dva uslova, dok je s druge strane, koncept koji zagovaraju Kina i Rusija sasvim drugačiji. Tako da će biti zanimljivo posmatrati kako će se ta dva koncepta sprovoditi, ko će ih sprovoditi i da li će konvergirati u nekom trenutku“, smatra Šolaja.
Iako je, sudeći po izjavama zvaničnika, kako inostranih, tako i iz Republike Srpske, sudbina Kristijana Šmita na čelu OHR-a neizvesna, Šolaja i Budimir ipak smatraju da će on doći u BiH.
Šmit dolazi — ali na godinu dana
Njegovo će imenovanje, po Šolajinim rečima, biti plod kompromisa. Prećutni konsenzus o njegovom imenovanju nagoveštava to što u SB UN nije potvrdio njegov izbor, ali on nije ni stavljen na glasanje — to pokazuje da će njegovo postojanje biti tolerisano makar na godinu dana, na koliko je rusko-kineska rezolucija oročila njegov mandat.
Za našeg sagovornika posebno interesantno pitanje je kako će se prema njemu postaviti zvaničnici Republike Srpske koji su se usprotivili ne Šmitu, nego OHR-u kao instituciji.
Budimir napominje da je Republika Srpska razvila institucionalne mehanizme suprotstavljanja odlukama visokog predstavnika, kao što je odbijanje objavljivanja odluka visokog predstavnika u Službenom glasniku RS.
„Za sada, može se videti da je vlast u RS vrlo odlučna da se protivi odlukama visokog predstavnika putem nametanja, tako da ne sumnjam da će vlast u RS i srpski predstavnici u zajedničkim institucijama da spreče nametanje odluka visokog predstavnika. Da li je to moguće? Videli smo da je Incko bio paralisan, ne zbog toga što nije želeo da nameće odluke i da primenjuje Bonska ovlašćenja, nego je znao da to vodi ka političkoj nestabilnosti u BiH. S druge strane, RS je političko-teritorijalna jedinica sa karakteristikama ozbiljne države, koja može da spreči bilo kakvo nametanje odluka“, kaže Budimir.
Prema Šolajinom mišljenju, biće teško odupreti se svemu što nosi funkcija visokog predstavnika — međutim, prvo bi trebalo videti koju će političku metodologiju i stil primeniti novi šef OHR-a.
„Činjenica je da iza njega stoji Nemačka koja je jako zainteresovana, najuticajnija i najmoćnija u EU. Iako nije članica SB, Nemačka je bila članica Kontakt grupe i učestvovala je u svim aktivnostima koje se tiču postjugoslovenske situacije. Prema tome, on će imati sasvim drugi politički kapacitet samom činjenicom odakle i sa koje pozicije dolazi. U tom će pogledu, sasvim sigurno, imati veću političku moć nego što je imao Incko“, smatra Šolaja.
Sankcije nemaju efekta
Pritisci da se visoki predstavnik prihvati, prema Budimirovom mišljenju, neće dati rezultate, što je već vidljivo, jer sankcije koje su nametnute političkim predstavnicima srpskog naroda nemaju efekta.
„Mislim da visoki predstavnik dolazi i da će biti spreman da nedemokratskim metodama, kroz nepravno nasilje primeni gomilu mera. Ali, ako Republika Srpska ostane na pozicijama na kojima se sada nalazi, uz političko jedinstvo državnog vrha, mislim da možemo da se odupremo pritiscima, posebno zato što niko ne može da vam nametne ono što nećete da sprovedete“, zaključuje Budimir.
(sputnik)
