U SAD-u je objavljen tekst u kojem bivši američki pilot na specijalnom izviđačkom avioni RC-135S „Cobra Ball“ svedoči o svom susretu s misterioznim sovjetskim oružjem. U svetlu najnovije globalne konfrontacije Amerikanci strahuju da bi ruska naučna elita mogla ponovo da reaktivira svoj projekt iz 80-ih godina prošlog veka.
Nedavno se na ruskom internets portalu RG pojavio zanimljiv tekst u kojem je glavna tema jedan bivši američki vojni pilot koji se susreo s tajnim projektom bivšeg SSSR-a. On je napomenuo da je uzak krug američkih vojnih stručnjaka odavno upoznat s njegovom tajnom.
[adsenseyu1]
Naime, ceo događaj se dogodio u jesen 1988. godine. Zapovedništvo 24. eskadrile strateškog izviđanja, u kojoj je služio Robert Hopkins, nalazilo se u vazdušnoj bazi Šemia koja se nalazila na Aljasci.
Ova eskadrila je imala zadatak da nadgleda poštovanje Sporazuma o likvidaciji balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa, koji je potpisan između SSSR-a i SAD-a. Sovjeti su obavestili Amerikance da će lansirati balističku raketu SS-20 („Pioneer“) koja će pogoditi svoj cilj na vojnom poligonu Kura. Nadgledanje celog ovog procesa na sebe su preuzeli piloti 24. eksadrile strateškog izviđanja, tačnije avion u kojem se tog dana nalazio i Hopkins.
Avion radio-izviđanja RC-135S „Cobra Ball“ je krenuo na svoj zadatak, u cilju prikupljanja izviđačkih informacija. Prema sećanju pilota, nebeski svod je te noći bio nekako „mutan“. Nisu se videle zvezde, pa čak ni Mesec koji je isijavao najveću svetlost.
Ispočetka je sve išlo po planu, a onda su počele da se događaju vrlo čudne stvari. „Mi smo primetili nešto što je ličilo na poluprozirni beli zid, koji se od kopnenog dela teritorije SSSR-a uzdizao u smeru severnog akvatorija Tihog okeana“, govori Hopkins. Ova masa je zahvatala praktično celi prostor od površine zemlje pa sve do nivoa dokle dopire naš pogled.
Ono što je bilo posebno čudno bila je njegova brzina kretanja koja je značajno premašivala brzinu leta našeg aviona. Ova svetleća polulopta je naprosto presekla našu putanju leta, prošla kroz nas i nastavila da se kreće dalje na istok, ostavljajući za sobom prazno i tamno noćno nebo“, priseća se tog događaja američki pilot.
Nakon ovog događaja su piloti koji su učestvovali u ovoj misiji međusobno razgovarali o tome šta se dogodilo. Naime, svaki od njih je u početku pomislio da je reč o halucinaciji.
Nakon izvesnog vremena američki piloti su se opet suočili sa zagonetnim fenomenom u obliku leteće „Kupole“ (ovaj objekt je prozvan „Svetlosna kupola“). Odmah je o tome obavešteno zapovedništvo eskadrile. Na brzinu je formirana stručna komisija sačinjena od specijalista iz Kancelarije za inostrane vojno-avionske tehnologije.
Nakon proučavanja ovog fenomena oni su došli do zaključka da je u pitanju svetlosni efekat koji je izazvan specijalnim tipom goriva koje koristi ruska balistička raketa ili primena snažnog svetlosnog uređaja koji može oslepeti američke satelite.
Američki pilot Robert Hopkins nije bio zadovoljan konačnom formulacijom vojno-stručnog tima. On je samostalno počeo da „kopa“ po dokumentaciji da bi se dokopao istine. Proučavao je razne materijale, ali ni u jednom od njih nije saznao nešto što bi moglo postati ključni dokaz koji bi najpribližnije mogao opisati doživljeni fenomen.
„Jedina stvar na koju sam naišao objavljena je u postsovjetskom razdoblju. Naime, u njoj su ruski naučnici potvrdili da znaju za projekat ‘Svetlosna kupola’, ali nisu ulazili u njegovo šire obrazlaganje“, kategoričan je američki veteran.
Na temelju svog iskustva i novinari su se zainteresovali za demistifikaciju ovog fenomena. I oni su se dali u potragu kakva je to jarka svetlost zaslepila američke pilote, dok su oni opažali istočne obale SSSR-a.
Zanimljiva objava o misterioznom oružju objavljena je u listu Los Angeles Times još 24. januara 1988. godine. U tekstu je naglašeno da Sovjeti poseduju sistem koji može zamaskirati lansiranje interkontinentalnih balističkih raketa (IBR) tako što isti zaslepljuje satelite za rano upozorenje. Isto je to potvrdio i američki pilot Hopkins.
Međutim, postojala su i još egzotičnija razmišljanja koja su pokušavala da rastumače fenomen zagonentne svetlosne kugle. Na nju su istraživački novinari naišli u časopisu Omni čiji je broj objavljen u martu 1988. godine.
Časopis se u osnovi bavi problematikom razvoja oružja budućnosti gde sovjetski naučnici rade na konstruisanju borbenog sistema koji bi radio po principima koje je osmislio genijalni naučnik Nikola Tesla.
Pristalica ove verzije je bivši američki potpukovnik Tom Berden, koji je bio zaposlen u analitičkom odeljenju jedne vazdušno-svemirske kompanije koja se bavila razvojem svemirskog vojnog programa. On je godinama prikupljao materijale o neobjašnjivim eksplozijama širom sveta.
Na primer, on je proučavao čudni fenomen „gigantskog rasprostiranja svetla“ koji se širi „iz dubine Sovjetskog Saveza“. Ovako nešto je primećeno u Avganistanu 1976. godine.
Po njegovom mišljenju, fokusiranjem i kombinovanjem elektromagnetnih i gravitacijskih talasa može se stvoriti neverovatno moćno oružje. Nikola Tesla je ovaj fenomen nazvao „skalarna elektronika“.
U tekstu se nije dublje ulazilo u objašnjavanje funkcije ovog tipa oružja. Međutim, novinari su obratili pažnju na činjenicu da se o ovom oružju pisalo i pre nego što je Hopkins imao susret sa „Svetlosnom kupolom“.
U ovom trenutku „Svetlosna kupola“ je sve aktuelnija. Pentagon će verovatno svoje napore usmeriti na stvaranje svemirskog sistema protivraketne odbrane. S druge stane, najnoviji razvoj situacije će verovatno pokrenuti Rusiju da ponovo aktivira projekat „Svetlosne kupole“ koji je osmišljen još pre gotovo 30 godina.
(hr.rbth.com)
