SAD pripremaju svoju vojsku da se suprotstavi „protivnicima poput Kine sa udaljenih i strateških ostrva u zapadnom Pacifiku“, izveštava „Vašington Post“.
Prema pisanju lista, mornarica formira „manje, lakše, mobilnije“ i čak „smrtonosnije“ jedinice, čija je primarna funkcija da prikupljaju informacije o ciljevima i dele ih sa pripadnicima Tihookeanske flote i vazduhoplovstva kako bi tokom pomorske borbe koja bi se mogla odvijati na hiljadama kilometara morskih ostrva i obala u Aziji „mogli brzo da odbiju neprijateljske napade“.
„Ove nove jedinice su zamišljene kao deo šire strategije za sinhronizaciju operacija američkih vojnika, mornara, marinaca i avijatičara sa armijama njihovih saveznika i partnera na Pacifiku“, navodi se u članku.
Cilj njihovog delovanja biće deo teritorije koji se proteže od Japana do Indonezije i poznat je kao „Prvi lanac ostrva“, koji obuhvata područje oko susednih Sjedinjenih Država i nalazi se u njihovoj sferi uticaja.
Stručnjaci, međutim, ne isključuju moguće poteškoće sa kojima bi se SAD mogle suočiti, posebno u slučaju pravog ratnog sukoba.
To su, na primer, „logistički izazovi u ogromnom pomorskom regionu, blagovremena isporuka opreme i novih tehnologija komplikovanih sukobima oko budžeta u Kongresu, preopterećena odbrambena industrija i neizvesnost oko toga da li će regionalni partneri poput Japana dozvoliti američkim snagama da se bore sa njihovih ostrva“.
Peking pokušaje Vašingtona da ojača veze na Pacifiku opisuje kao „eskalaciju“ i činjenicu koja „čini neke zvaničnike u toj oblasti nervoznim“ zbog straha da će biti uvučeni u sukob.
S druge strane, Peking je sproveo snažnu vojnu modernizaciju i značajna ulaganja u odbrambenu industriju u poslednje dve decenije. Kina je i „osporila sposobnost Sjedinjenih Država da kontrolišu mora i nebo u bilo kom sukobu u zapadnom Pacifiku“, navodi „Vašington post“.
Peking je uz to „znatno proširio svoj domet“ u toj oblasti pa je čak izgradio veštačka ostrva za svoje strateške ispostave u Južnom kineskom moru i proširio svoje vojne baze u Indijskom i Tihom okeanu.
„Kina ne samo da ima najveću vojsku, mornaricu i vazduhoplovstvo u regionu, već ima i prednost domaćeg terena“, ističe list.
Kineska armija ima blizu milion vojnika, više od 3.000 aviona i više od 300 brodova u blizini zone sukoba.
„U međuvremenu, američki brodovi i avioni moraju da putuju hiljadama milja ili se oslanjaju na dobru volju saveznika da stacioniraju trupe i oružje“, pored toga što nemaju isti broj kopnenih raketa dugog dometa kao Kina.
Iako im nisu potrebni tenkovi ili druga glomazna oprema, Amerikanci, moraju imati na raspolaganju rakete zajedno sa drugim vrstama municije.
Sama pomorska raketa za napad je teška oko 997 kilograma i da bi se transportovala do ostrva potrebni su čamci koji se kreću sporo, ili helikopteri koji mogu da transportuju veoma ograničenu količinu u isto vreme.
„Sa samo dve rakete niste baš smrtonosni, tako da morate da ih imate mnogo pri ruci, što predstavlja mnogo više materijala za sakrivanje, te se vaša sposobnost nepredvidivog kretanja smanjuje“, objašnjava mornarički veteran Ivan Kanapati.
Drugo pitanje bilo bi i gde sakriti sve to oružje i gde ga premestiti.
„Na manjim ostrvima ima manje oblasti za sakrivanje, pa i manje putnih mreža za kretanje, tako da je Kini lakše da traži i na kraju pronađe ono za čim traga“, tvrdi direktorka odbrambenog Centra za novu američku bezbednost Stejsi Petidžon.
(Mediji)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
