Poseta šefa diplomatije Evropske unije Žozepa Borela Beogradu i Prištini, neposredno posle diplomatskih uspeha Trampovog specijalnog izaslanika Ričarda Grenela, mogla bi se posmatrati kao „tuča slonova“ preko leđa Srbije, ali i kao dizanje cene devojci (Srbiji) oko koje se biju mnogi prosci.
To za Sputnjik kaže Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova Savezne Republike Jugoslavije.
Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel 30. i 31. januara dolazi u posetu Prištini i Beogradu, kako bi pokazao lični angažman i nameru da učini „sve što je moguće“ kako bi olakšao dijalog o normalizaciji odnosa dve strane.
[adsenseyu1]
Borel, istovremeno, želi da stavi do znanja da je on glavni pregovarač u dijalogu Srbije i Kosova, a da je region u zoni uticaja Evropske unije, navode u Briselu.
Posle ofanzive Amerike — evropska kontraofanziva
„U svakom slučaju, između SAD i EU ne postoji znak jednakosti, pošto je Amerika samostalna i moćna, a EU je u svojim problemima iz kojih se ne zna kada će i kako izaći“, dodaje Jovanović.
„Borelova poseta je jedan manje-više očajnički pokušaj da se održi momenat prisustva i delovanja EU na Zapadnom Balkanu“, ističe bivši šef diplomatije SRJ.
„A moguće je da to i nije izraz suprotnosti, nego dogovora, jer je u američkom interesu da se privlačenje Srbije EU koristi kao mamac za njeno odobrovoljavanje da prihvati novu realnost na Kosovu. To je zajednička akcija udvaranja Srbiji, jer Srbija je javno i zvanično rekla da joj je strategijski cilj da uđe u EU i, pošto oni to uzimaju zdravo za gotovo, polako pokušavaju Srbiju da podsete da mora nešto prethodno da uradi“, smatra Jovanović.
[adsenseyu4]
Mini-rivalitet EU i SAD
Prema njegovim rečima — prva stvar koju bi Srbija, po mišljenju SAD i EU, trebalo da uradi je da se usaglasi sa novim stanjem stvari na Kosovu i Metohiji, a druga da svoju spoljnu politiku i odnose sa drugim zemljama upodobi i usaglasi sa spoljnom politikom EU, odnosno sa Zapadom.
Jovanović dodaje da ne vidi neku suprotnost interesa između EU i SAD, kada je u pitanju njihova zajednička politika prema Srbiji, ali da oni imaju svoj vlastiti mini-rivalitet, koji je više potencijalan nego stvaran.
„Amerika je preduzela mere da spreči pretvaranje EU u jednu samostalnu veliku silu ili supersilu, zbog čega je i, verovatno, delovala na Veliku Britaniju da izađe iz EU i stvori nove probleme Uniji, tako da je jedina suprotnost u interesima u tome što Amerika želi da zadrži čelno prisustvo u EU i da je natera da bude samo manjinski partner“, kaže naš sagovornik.
Evropski beg iz američkog zagrljaja
Sa druge strane, EU svesno ili podsvesno nastoji da se izmigolji iz tog američkog zagrljaja i da postane što samostalnija.
[adsenseyu1]
„I u tom odnosu snaga vidi se ta nevidljiva bitka za dolaženje do samostalnijeg položaja EU“, dodaje bivši jugoslovenski šef diplomatije.
„Međutim, to se vodi nezavisno od Srbije. Ovde oni imaju zajednički cilj da Srbiju privole da prihvati ono što su zajedno stvorili na Kosovu i Metohiji i da je istovremeno upozore da mora da bude obazrivija u gradnji odnosa sa drugim centrima moći i da treba već sada da počne da usaglašava svoju spoljnu politiku sa EU, odnosno Zapadom“, zaključio je Jovanović.
Evropa pokazuje da se i dalje nešto pita
Politički analitičar Branko Radun smatra da Borelovom posetom Beogradu i Prištini Evropljani žele da pokažu da se oni i dalje nešto pitaju, pošto je posle diplomatskih uspeha Trampovog izaslanika imidž EU bio ugrožen i zato sada Brisel pokušava da uhvati voz čija je lokomotiva Amerika.
„I unutar EU postoje neke vrste rivalstva, ali sve su to reakcije na američke inicijative koje dolaze u izbornoj godini, kada je Trampu vrlo bitno da poentira na spoljnopolitičkom planu sa nekim uspehom. Reakciju evropskih zvaničnika vidim kao želju da ne budu gurnuti u drugi plan. Čim neko mora da napominje da je faktor ili moderator pregovora — to znači da mu je pozicija ugrožena“, kaže Radun.
Prema njegovim rečima — kosovskim problemom su se i do sada bavili i Vašington i Brisel, s tim što su se Amerikanci bavili Kosovom iz senke, iz koje su nedavno izašli.
Kosovo kao američki ratni plen
„Brisel je do skoro operativno sprovodio volju Vašingtona, a Vašington se nije video, a sada su Amerikanci odlučili da izađu iz senke na svetlo dana da bi poentirali“, dodaje naš sagovornik.
Radun kaže da Vašington voli da izađe iz senke kada ima u izgledu neki dogovor, odnosno kada je na pomolu nekakva pobeda ili napredak, da bi se time mogao pohvaliti. A ako Vašington proceni da je nešto zapetljano i da su tu male šanse da se nešto uradi, onda taj problem voli da prepuste Evropljanima.
„Nije se ovde, zapravo, ništa promenilo u suštinskom smislu. Tokom svih ovih godina se o Kosovu odlučivalo u Vašingtonu. Vašington kontroliše Kosovo, i to je američka okupaciona zona, i Amerikanci Kosovo tretiraju kao ratni plen“, zaključio je Radun.
Vladimir Sudar (Sputnik)
