Odavno je pretpostavljeno da aluminijumska jedinjenja koja se koriste u mnogim antiperspirant dezodoransima mogu biti uzrok raka. Međutim, nova studija iz Švajcarske potvrđuje da je ovo istina, pokazujući da aluminijum hlorid, zajednički aditiv u antiperspirant dezodoransima koji blokira vlagu, ispoljava efekat sličan estrogenu koji direktno stimuliše rast i širenje ćelija raka dojke.
Ovo inovativno istraživanje sa Univerziteta u Ženevi se osvrće na ulogu aluminijum hlorida da privremeno blokira znojne žlezde ispod pazuha. Otrovna jedinjenja se u suštini uvlače u kožu kako bi se to ostvarilo, i vremenom se talože u tkivu dojke. Oponašajući efekte estrogena, aluminijum hlorid se dugoročno ponaša kao gorivo za formiranje kancerogenih tumora, pomažući im da se formiraju i prošire po celom telu.
[adsenseyu1]
Koautor studije, dr Andre-Paskal Sapino, doktor nauka, i njegove kolege su procenili efekte aluminijum hlorida i na humanim ćelijama dojke i testirali ga na miševima, kako bi došli do ovog zaključka. Oni su zapazili da dugotrajna izloženost toj hemikaliji ne samo da podstiče stvaranje kancerogenih tumora, nego i metastazu, što znači njihovo razmnožavanje po celom telu.
Aluminijum hlorid je, u stvari, toliko štetan za telo da su istraživači utvrdili da je jednako štetan za zdravlje kao azbest, ako ne i više. Azbest je, naravno, naziv za tu zloglasnu klasu vlaknastih minerala koji su se ranijih godina koristili u raznim industrijskim primenama, uključujući i građevinski materijal. Azbest je od tada zabranjen, nakon što je utvrđeno da je on primarni uzrok mezotelioma i drugih oblika raka.
“Azbest je jeftin, ima veoma atraktivan industrijski potencijal, i bilo je potrebno 50 godina da ga zabrane,“ rekao je dr Sapino za The Local. “Nadamo se ne treba da prođe toliko vremena da se zabrane aluminijumske soli.“
Hemikalija u antiperspirantima pokreće “veoma agresivne tumore“
Dr Sapino, koji radi i kao profesor i kao onkolog, savetuje i ženama i muškarcima da odmah prestanu da koriste antiperspirant dezodoranse koji sadrže aluminijum, radi sopstvene bezbednosti. Dr Sapino i njegovo kolege smatraju da je to pametno, jer se hemikalija pokazala vrlo agresivnom u izazivanju kancerogenih tumora kod miševa.
Postoji mnogo dezodoranasa bez aluminijuma. Daleko više vredi da se nosite sa malom količinom vlage, nego da se nosite sa potencijalnom dijagnozom raka i svim onim što uključuje njegovo lečenje – to i nije neka mozgalica.
“Mislim da treba da izbegavamo sve dezodoranse koji sadrže aluminijumske soli,“ rekao je dr Sapino medijima, priznajući da će njegove preporuke verovatno izazvati veliku negativnu reakciju indrustrije. “Sada će borba početi. Oni će se ponašati kao duvanska industrija i reći će da nema dokaza na ljudima.“
Ranije studije su otkrile sličnu vezu između aluminijumske soli u antipersprirant dezodoransima i raka, pa je stoga došlo do značajne debate u vezi sa njihovom upotrebom, u poslednjih 50 godina. Dokazi takođe sugerišu da aluminijumse soli daju glavni doprinos Alchajmeru i drugim oblicima demencije, s obzirom da one mogu preći krvno-moždanu barijeru i akumulirati se vremnom u mozgu.
Članak iz 2011. godine objavljen u časopisu o Alchajmerovoj bolesti, priznaje jasno da aluminijum “može biti jedan veoma otežavajući faktor“ povezan sa bolešću mozga, iako je takođe pozvao na dalja istraživanja kako bi se učvrstila ta veza. U međuvrmenu, dobro pravilo je da se jednostvano izbegnu svi antiperspirant dezodoransi koji sadrže aluminijum i umesto toga se opredelite za sigurne, prirodne alternative, čak i ako dođu sa malo više vlažnosti.
Webtribune.rs
