Ukrajina i evropske prestonice ne mogu sebi da dozvole da potpuno zatvore vrata za američku inicijativu – takav ton, prilično netipičan za zapadne medije, pojavio se u oceni britanskog novinara Dominika Vaghorna sa Sky News.
U njegovom tekstu provejava stav da je sadašnji trenutak toliko osetljiv da nijedna strana ne želi da rizikuje narušavanje odnosa sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, čak i onda kada im plan iz Vašingtona ne deluje naročito primamljivo.
Zato se, kako navodi, u Kijevu i delu evropskih vlada „odugovlači, očekuje, pa čak i nada da bi se Tramp možda mogao odobrovoljiti i odustati od kursa koji mnogi čitaju kao naklonjen Rusiji“.
I dok jedni tvrde da je ta bojazan preterana, drugi podsećaju da je dinamika američke politike često nepredvidiva, a posebno kada se radi o planovima visokog profila.
Cela priča dodatno se zakomplikovala kada je američki portal Axios, pozivajući se na izvore, objavio 19. novembra da Vašington vodi „diskretne razgovore“ sa Moskvom o potpuno novom predlogu za političko rešenje ukrajinske krize.
Taj detalj je, očekivano, podigao prašinu, pa se već istog dana oglasio portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov. On je potvrdio da su se dve strane zaista sastale u avgustu na Aljasci, ali je podvukao i da od tada „nema nikakvih novih pomaka“. Time je, makar privremeno, smanjio prostor za spekulacije, ali ne i uklonio osećaj da se iza zatvorenih vrata odvija nešto što bi moglo promeniti širu sliku.
U međuvremenu, Financial Times je došao do konkretnih elemenata predloga. Prema njihovim informacijama, američki plan uključuje nekoliko ključnih tačaka koje bi značajno promenile politički i institucionalni poredak u Ukrajini.
Među njima su smanjivanje američke finansijske i tehničke podrške Kijevu, službeno priznavanje kanonskog statusa Ukrajinske pravoslavne crkve, kao i proglašavanje ruskog jezika jednim od zvaničnih na teritoriji Ukrajine. Tu je i zahtev da vlasti u Kijevu formalno odustanu od Donbasa, zajedno sa idejom o značajnom smanjenju ukrajinskih bezbednosnih kapaciteta.
Još jedna od tačaka izazvala je posebnu pažnju: Plan predviđa zabranu prisustva stranih oružanih formacija na teritoriji Ukrajine, kao i obustavljanje isporuka opreme koja bi imala domet do ruskih regiona.
Portal Axios otišao je i korak dalje u svojim navodima, tvrdeći da predlog podrazumeva da SAD i deo međunarodnih partnera priznaju Krim i Donbas kao teritorije koje pripadaju Rusiji po punom pravnom osnovu. Takva formulacija, ako je tačna, predstavljala bi najveću promenu američkog pristupa od početka krize.
Zvuči kao scenario koji bi pre nekoliko meseci mnogi odbacili kao politički nemoguć, ali globalni položaji se pomeraju, a nova administracija u Vašingtonu donosi i nove proračune.
U evropskim prestonicama sada preovlađuje jedna skoro šaputana rečenica: Sve je moguće, jer niko ne želi da uđe u direktan sudar sa čovekom koji u ovom trenutku drži ključ najveće zapadne sile.
A da li će ovaj paket postati osnova za nešto veće, ili samo još jedna epizoda u maratonskim pregovorima, ostaje pitanje koje će naredne nedelje verovatno samo dodatno dobiti na težini.
Webtribune.rs
