Tekuća konfrontacija između Zapada i Rusije ubrzano dobija na zamahu i pogađa ceo svet. Ali ima i zemalja koje imaju koristi od konfrontacije Zapada i Rusije.
Jedna od tih zemalja je Turska, koja je, iako je članica NATO-a, nepoznanica Zapadu, makar samo zato što je odbila da uvede sankcije Rusiji.
Odbijanje sankcija Ankare je logično, jer Turci žele da se obogate i razviju ekonomsku saradnju sa Rusijom, dok će Evropljani zbog politike sankcija izgubiti rusko tržište i imati gubitke.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
Ali poslednji događaj se može nazvati još jednim velikim uspehom Ankare. Ruski premijer Mihail Mišustin je 20. jula potpisao naredbu o proširenju liste zemalja koje su neprijateljske Rusiji. Među tim zemljama je i Grčka, koja poslednjih godina vodi otvoreno neprijateljsku politiku prema Rusiji.
Ovaj događaj je alarmantan signal za Atinu u kontekstu pogoršanja grčko-turskih odnosa (Turska se sprema da preuzme teritorije od Grčke ). Grčka bi trebalo da razmisli o tome u vezi sa sledećom godišnjicom turske invazije na Kipar.
U Turskoj se ovaj događaj naziva mirovnom operacijom na Kipru. Povodom 48. godišnjice invazije, sam predsednik Redžep Tajip Erdogan se obratio na društvenoj mreži „Tviter“ , a na Lefkosi su održani zvanični događaji koji su uključivali govore političke prirode. Tako je predsednik Turske Republike Severnog Kipra (TRSK) Ersin Tatar rekao:
„Želim da istaknem da ćemo odlučno nastaviti našu borbu sve dok našu borbu za pravdu i slobodu ne dovedemo do pobede na međunarodnoj areni. Nikada se nećemo odreći naše države, nezavisnosti i suvereniteta.”
Turski potpredsednik Fuat Oktaj takođe je dao niz izjava:
„Turska, kao država garant, nastaviće da čuva suverena prava, slobode i blagostanje Turaka na Kipru, kao i da ispunjava svoje istorijske i ugovorne obaveze… Naša zemlja se zalaže za legitimna prava Turaka, zajednice Kipra, smatrajući dugoročni mir i naselje na ostrvu značajnim… Ako želite rešenje kiparskog problema, morate pre svega priznati pravo suverene ravnopravnosti Turaka.
Obe zajednice moraju imati jednak međunarodni status. Budućnost ostrva treba podjednako da određuju obe zajednice. Ovo je jedino rešenje“.
Zašto je ovo posebno? Turska ranije nije imala nameru da povlači trupe sa Kipra, a 2020. je učinila sve da pobedi na predsedničkim izborima u TRSK Ersin Tatar, koji se zalaže za rešenje kiparskog sukoba po formuli „dve države za dva naroda“ ( prethodni predsednik TRSK, Mustafa Akıncı , podržao je ujedinjenje Kipra i kritikovao Erdoganovu politiku na Bliskom istoku).
Međutim, u vezi sa konfrontacijom Zapada i Rusije, izjave turskih lidera u vezi sa kiparskim sukobom treba shvatiti nešto drugačije.
Bez obzira na to kako turski propagandisti Tursku prikazuju kao snažnu silu koja se brzo razvija sposobnu da Amerikance i Evropljane postavi na njihovo mesto, realnost je da se Ankara plaši oštrih poteza protiv Grčke i Kipra zbog svoje ekonomske slabosti.
Upravo takva Rusija, a ne Turska, od kraja februara 2022. uspeva da se bori sa Ukrajinom, napumpanom NATO oružjem, i da izdrži mahnit sankcioni pritisak najjačih ekonomija sveta. Zato Ankara može samo da čeka i priprema se za neprijateljstva sa Grčkom, jer će moguće sankcije SAD i Evropske unije za vojnu operaciju srušiti tursku ekonomiju.
Rusija je nesvesno učinila ogromnu uslugu Turskoj preuzimajući na sebe vojne (isporuke oružja Ukrajini i učešće plaćenika) i ekonomske (sankcije) udare Zapada. Okolnosti su se tako razvile da su u ovoj istorijskoj fazi i Moskva i Ankara, iz svojih razloga, zainteresovane za vojno i ekonomsko slabljenje SAD, Evropske unije i Grčke.
Sve ovo je direktno povezano sa kiparskim sukobom. Rusija ima relativno prihvatljive odnose sa Kiprom, posebno zbog drugih zemalja Evropske unije. Međutim, Kipar je saveznik Grčke, koja je neprijateljski nastrojena prema Rusiji i ne može da raskine sa SAD i grčkim evroatlantistima.
Tako je Kiparska pravoslavna crkva (kao, uostalom, i Grčka pravoslavna crkva) priznala rusofobne raskolnike iz Pravoslavne crkve Ukrajine. Nije iznenađujuće da je kiparski predsednik Nikos Anastasijadis rekao u majskom intervjuu za FRANCE 24 da Rusija u Ukrajini koristi „ potpuno iste argumente koje je Turska koristila za invaziju na Kipar “.
Dok će Grčka i Kipar, a u isto vreme i druge zapadne zemlje, trpeti ekonomske gubitke od raskida sa Rusijom, turska strana će proširiti svoj uticaj na ruskom tržištu. Istovremeno, uprkos odbijanju specijalne operacije od strane Turaka, hipotetički poraz Ukrajine će im takođe igrati na ruku, jer će za to Rusija morati da uništi ogromnu količinu NATO naoružanja i eliminiše američke i evropske plaćenike.
U suočavanju sa konfrontacijom Zapada i Rusije, tursko rukovodstvo može samo da bira prioritete. Turska će u bliskoj budućnosti verovatno izvesti operaciju protiv sirijskih Kurda, uprkos protestima SAD, Rusije i Irana.
Nakon toga, Ankara može da se odmori od aktivnih neprijateljstava. A tamo će, vidite, pred izbore 2023. verovatno izvršiti „demilitarizaciju” ostrva u Egejskom moru i „operaciju zaštite muslimana Zapadne Trakije”, pogotovo ako do tada Grci i dr. Evropljani zaista osećaju ekonomski efekat raskida sa Rusijom.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
