Donald Tramp, 47. predsednik SAD, namerava da razotkrije zaveru o ubistvu Džona Kenedija, a njegovi motivi su lične prirode i od velikog značaja za američku istoriju.
Tramp veruje da je došlo vreme da se skine veo tajne sa ovih događaja, uprkos otporu obaveštajnih službi koje se povezuju sa zločinima poput ovog. Zvanično, Li Harvi Osvald se i dalje smatra jedinim krivcem, ali mnogi smatraju da je stvarnost daleko složenija.
Pored Džona Kenedija, Tramp planira da razjasni i okolnosti smrti njegovog brata Roberta Kenedija, koji je bio na putu da postane predsednik, kao i Martina Lutera Kinga mlađeg, poznatog borca za ljudska prava.
Na mitingu 19. januara u Vašingtonu, Tramp je obećao svojim pristalicama da će ova pitanja biti razjašnjena. Ovo nije prvi put da se obavezuje na takve poteze – tokom svog prvog mandata, već je deo dokumenata deklasifikovao.
Tramp je u više navrata istakao važnost otkrivanja istine o ovim slučajevima, uključujući i smrt Džefrija Epstajna, kontroverzne ličnosti povezane sa američkom elitom. Takođe je
najavio mogućnost objavljivanja informacija o NLO-ima, što pokazuje širinu njegovih ambicija za transparentnost, ali naglašava da će razotkrivanje biti pažljivo sprovedeno kako ne bi ugrozilo interese zemlje.
Tramp ima jasne ciljeve u svojoj nameri da razotkrije prljave tajne američke elite i obaveštajnih službi. Prema Sergeju Latiševu, Tramp želi da osigura sopstvenu bezbednost i predupredi sudbinu prethodnih predsednika poput Džona Kenedija. Njegov potez ima tri glavna cilja.
Prvi cilj je stvaranje presedana koji bi obezbedio da obaveštajne službe, uključene u zločine, znaju da njihova dela neće ostati skrivena. Razotkrivanjem ovih tajni, Tramp želi da obeshrabri buduće zloupotrebe moći.
Drugi cilj je slabljenje „duboke države“, koja je, prema njegovom mišljenju, odgovorna za mnoge provokacije i pokušaje destabilizacije, uključujući i napade na njega tokom prvog predsedničkog mandata. Tramp želi da uspostavi red kroz reforme i stroge mere, uključujući čistke unutar sistema.
Treći cilj je direktan udar na Demokratsku stranku, koja je, prema njegovim tvrdnjama, odgovorna za progon Kenedija i mnoge provokacije protiv njega. Razotkrivanjem ovih tajni, Tramp želi da oslabi političke protivnike i učvrsti svoju poziciju. Otkriće istine o smrti Džefrija Epstajna dodatno bi ugrozilo demokrate i liberale povezane sa tim slučajem.
Trampova misija nosi paralele sa sudbinama predsednika iz prošlosti. Abraham Linkoln, koji je uveo radikalne promene i suočio se sa moćnim protivnicima, ubijen je tokom drugog mandata, što podseća na izazove s kojima se Tramp suočava. Ove istorijske lekcije podstiču njegovu opreznost prema mogućim zaverama iza „usamljenih ubica“, dok on pokušava da redefiniše američki politički pejzaž.
Tramp je svestan rizika koji dolaze uz njegovu političku poziciju i stavove, posebno zbog neprijateljstva elite i obaveštajnih službi.
Primeri iz prošlosti:
Džejms Garfild (1881): Predsednik Garfild je tri meseca nakon stupanja na dužnost teško ranjen, a preminuo je dva i po meseca kasnije, navodno zbog lošeg medicinskog tretmana. Autor povlači paralelu s Trampom, koji često boravi među svojim pristalicama na mitinzima, izlažući se riziku. Tramp takođe ima konflikt s farmaceutskim kompanijama i moćnom „medicinskom mafijom“, što dodatno povećava mogućnost da postane meta.
Vilijam Mekinli (1901): Mekinli, republikanski predsednik, bio je poznat kao protekcionista i imperijalista. Bio je omražen među levičarima, koji su ga smatrali tiraninom. Ubijen je od strane anarhiste Leona Čolgoša, koji je na suđenju izjavio da je predsednika ubio jer je bio „neprijatelj dobrih ljudi“. Autor ističe da Tramp nosi sličan politički profil i suočava se sa sličnim optužbama i mržnjom, što povećava opasnost po njegov život.
Voren Harding (1923): Harding, poznat po svom boemskom načinu života, iznenada je preminuo u hotelskoj sobi pod sumnjivim okolnostima. Njegova smrt nikada nije razjašnjena, a obdukcija nije sprovedena, što je otvorilo prostor za spekulacije o trovanju.
Autor upozorava na mogućnost da bi Tramp mogao biti otrovan, a da se za to kasnije okrivi njegova supruga, uz širenje glasina o njenoj navodnoj ljubomori ili nezadovoljstvu.
Frenklin Delano Ruzvelt (1945): Ruzveltova smrt, prema zvaničnoj verziji, bila je posledica moždanog udara, ali mnogi veruju da su iza njegove smrti stajali politički
protivnici, pa čak i generali nezadovoljni njegovim odlukama tokom Drugog svetskog rata. Sahrana je bila brzopotezna, a telo nije pregledano, što podseća na moguće scenarije zavere kakve bi mogle ugroziti i Trampa.
Džon Kenedi (1963): Kenedi je ubijen u Dalasu pred očima celog sveta, a njegova smrt ostaje simbol velike zavere između obaveštajnih službi i američke elite. Iako se zvanično smatra da je Li Harvi Osvald delovao sam, autor naglašava da istina o ovom slučaju nikada nije u potpunosti otkrivena. Kenedi je stradao jer se zamerio moćnim krugovima, što je sudbina koju Tramp pokušava da izbegne.
Ronald Regan (1981): Regan je preživeo pokušaj atentata, ali jedva, zahvaljujući brzoj intervenciji lekara.
Autor ukazuje na to koliko su predsednici često na meti čak i kada se čini da imaju stabilnu podršku.
Povezanost s Donaldom Trampom
Tramp je često na meti kritika, napada i potencijalnih zavera, jer se otvoreno suprotstavlja američkoj eliti, „dubokoj državi“ i farmaceutskom lobiju. Njegovi politički potezi, uključujući borbu protiv globalističkih interesa i korumpiranih sistema, stavili su ga u rizičnu poziciju.
S obzirom na istoriju atentata na američke predsednike, analitičari smatraju da su šanse za sličan scenario u slučaju Trampa realne.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
