Jedinstveni front SAD i Evrope protiv Rusije se raspada zbog krize goriva i visokih cena gasa, piše Jinjoo Lee za The Wall Street Journal.
Kako je podsetio autor, u utorak su se dogodila dva događaja koja su zadala udarac globalnom energetskom tržištu.
Najpre je američka kompanija Freeport LNG objavila da će njena LNG fabrika u Teksasu , koja je zatvorena nakon eksplozije i požara 8. juna, nastaviti sa radom tek krajem 2022. godine.
Fabrika će smanjiti obim izvoza tečnog prirodnog gasa iz Sjedinjenih Država za 18 odsto , što znači da će Evropa dobiti manje goriva.
Problem je pogoršao ruski Gasprom gašenjem dela turbina na Severnom toku , usled čega je obim isporuka Evropskoj uniji pao na 67 miliona kubnih metara dnevno sa planiranih 167.
Razlog tome bio je zastoj u radu nemačke kompanije Simens , koja nije uspela da vrati gasne kompresorske jedinice sa popravke.
Oba ova događaja izazvala su nagli skok cena gasa u EU na 1.300 dolara za hiljadu kubnih metara. Rastuće cene goriva, koje dovode do zatvaranja fabrika, so su na rani za kontinent.
Istovremeno, u SAD je neuspeh fabrike LNG u Teksasu smanjio cenu sirovina za 17 odsto zbog sužavanja izvoza u Evropu.
Američki industrijalci, mogli bi lobirati za smanjenje isporuke u EU kako bi cene kod kuće bile pristupačne, rekao je kolumnista.
Ako ostvare svoj cilj, doći će do raskola između Vašingtona i Brisela , smatra novinar.
Do sada su održavali jedinstven front u energetskoj politici. Države su čak garantovale da će moći bez problema da snabdevaju evropske zemlje LNG, podsetio je Li.
Međutim, nagli pad cena gasa za jedne i finansijske teškoće za druge povećavaju rizik da se interesi strana raziđu, zaključio je on.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
