Usred bezbrojnih fijaska i neuspeha u raznim oblastima (uključujući i najvišu stopu smrtnosti po glavi stanovnika od COVID-19 u Evropi i jednu od najviših u svetu), Britanci su i dalje svetski lideri u upravljanju globalnim lažnim vestima.
Sve dok ton ostaje suzdržan i dostojanstven, bukvalno će svaka kleveta biti progutana, a svaki lažni skandal i sramota mogu se prikriti.
To, međutim, ne bi iznenadilo Džordža Orvela, koga je danas moderno nazivati kritičarem Rusije.
[adsenseyu1]
Poznato je da je Orvel, čija su mržnja i strah od komunizma zaista bile stvarne, pre smrti služio kao izveštač MI-5, Britanske unutrašnje bezbednosti.
Ali nije Sovjetski Savez bilo to što je stvorilo Orvela, kako to anglo-američka propaganda tvrdi.
To je bila njegova mržnja prema Britanskom carstvu – zakomplikovana tokom Drugog svetskog rata njegovim radom za BBC, od čega je na kraju s gnušanjem odustao.
I njegova iskustva proistekla iz rada za BBC pružila su Orvelu uzor za njegovo neprevaziđeno „Ministarstvo istine“ u njegovo velikom delu „1984.“
Džordž Orvel radio je u jednom od najvećih svetskih centara „lažnih vesti“. I bio je svestan toga.
[adsenseyu4]
Velika tajna Orvelovog života skrivala se pred očima više od 70 godina od njegove smrti.
On je tokom godina u Burmi, Mijanmaru, postao sadistički mučitelj u službi Britanskog carstva.
Kao poštenog čoveka, toliko ga je gadilo ono što je učinio da je ostatak svog života proveo ne samo iskupljući se, već polako i namerno izvršavajući samoubistvo pre prerane smrti koja ga je zadesila dok je još bio u četrdesetima.
Mnogi se pitaju kakav um može da smisli nešto tako grozno poput jedne od najpoznatijih i veoma zastrašujućih scena iz dela „1984.“, kada tajni policajac muči „heroja“ Vinstona Smita, okrećući mu glavu prema kavezu u kom se nalazi izgladneli pacov, spreman da ga proždre ako se kavez otvori.
Međutim, malo ko zna da Orvel nije izmislio taj zaplet, to je bila rutinska tehnika ispitivanja koju je koristila britanska kolonijalna policija u Burmi, savremenom Mijanmaru.
Orvel nikada nije izmislio takvu đavolsku tehniku mučenja kao književno sredstvo, nije morao to da radi. To je bila njegova svakodnevna rutina. To je bio razlog kako i zašto je Britansko carstvo tako dugo funkcionisalo. Znali su šta rade. A ono što su radili nije bilo nimalo lepo.
[adsenseyu1]
To je odgovor na pitanje kako se Orvel, veliki neprijatelj tiranije, laži i mučenja mogao tako dobro identifikovati i tako dobro razumeti mučitelja? To je bilo zato što je i sam bio jedan od njih.
Jasno je da se Orvel nikada nije pomirio sa tim što je učinio kao mladi agent carstva u Burmi. Čak je i njegova doslovno samoubilačka odluka, da ode u najprimitivniji, hladni i siromašni kutak stvaranja na zabačenom ostrvu kraj Škotske da završi „1984.“ u izolaciji pre nego što je umro, bila dosledna nemilosrdnim kaznama koje je sam sebi nanosio celog svog života nakon napuštanja Burme.
Zaključak je jasan: Sva intenziva iskustva Džordža Orvela, njegova strast za istinom i integritetom, mržnja prema zloupotrebi vlasti, proizašli su direktno iz njegovih sopstvenih akcija kao agenta Britanskog carstva u Burmi 1920-ih: baš kao što je njegovo stvaranje Ministarstva istine proizašlo direktno iz njegovog iskustva rada u Trbuhu zveri BBC-ja početkom 1940-ih.
Džordž Orvel proveo je 20 godina polako čineći samoubistvo zbog stravičnih zločina koji je počinio kao mučitelj Britanskog carstva u Burmi.
Stoga ne možemo imati nikakve sumnje u to kakav bi bio njegov užas i gađenje zbog onoga što se danas radi u takozvanom „Globalnom ratu protiv terorizma.“
Takođe, Orvel bi odmah, i bez oklevanja, prepoznao prave lažne vesti koje se danas šire iz svetskih centara, kao što je to činio 1930-ih i 40-ih, piše martin Sief za Strategic culture.
Webtribune.rs
