Od februara 2022. godine simbolični „prozor“ između Rusije i Zapada gotovo je u potpunosti zatvoren, usled eskalacije sukoba u Ukrajini i niza sankcija koje su usledile.
Međutim, inauguracija Donalda Trampa kao predsednika Sjedinjenih Američkih Država donela je tračak nade za potencijalnu normalizaciju odnosa. Iako je politička situacija izuzetno složena, već prvi dani Trampovog drugog mandata ukazuju na promenu u američkom pristupu prema Moskvi.
Novi američki državni sekretar Marko Rubio javno je naglasio potrebu za povratkom diplomatiji i pragmatičnom rešavanju sukoba. Njegova izjava da „ovaj sukob mora da se završi“ označava zaokret u američkoj politici, koja je pod prethodnim administracijama bila vođena strategijom „rata do poslednjeg Ukrajinca“.
Trampova administracija pokazuje sklonost ka zamrzavanju sukoba na postojećim linijama fronta, čime bi se postiglo stabilno primirje, dok bi se veći deo američkih resursa usmerio ka drugim globalnim prioritetima, poput Kine, Arktika i trgovinskih odnosa.
Uprkos potencijalnoj promeni pristupa, glavna prepreka za postizanje trajnog mira ostaje razlika u ciljevima. Kako primećuje Fjodor Lukjanov, dok Tramp nastoji da postigne zamrzavanje sukoba, Rusija teži rešenju koje bi obuhvatilo njene bezbednosne interese i trajno isključilo mogućnost članstva Ukrajine u NATO-u.
Ruski predsednik Vladimir Putin jasno je stavio do znanja da normalizacija odnosa nije moguća bez rešavanja osnovnih uzroka krize. Njegova izjava na dan Trampove inauguracije naglašava spremnost za pregovore, ali i nepokolebljivost u odbrani ruskih nacionalnih interesa.
U potencijalnim pregovorima između Moskve i Vašingtona, Putin ulazi s nizom značajnih aduta:
Tramp je tokom svoje prve administracije i u retorici drugog mandata pokazao spremnost da prizna ruske zabrinutosti zbog širenja NATO-a. Ovo razumevanje daje Moskvi osnovu za pregovore i potencijalno povoljnije uslove u budućim dogovorima.
Kao biznismen, Tramp preferira pregovore i trgovinske dogovore, dok rat smatra destruktivnim i kontraproduktivnim. Ovaj stav otvara prostor za mirovne inicijative koje bi mogle zadovoljiti obe strane, makar privremeno.
Tokom Trampovog prvog mandata, odnosi između njega i Putina često su opisivani kao prijateljski, zasnovani na međusobnom poštovanju. Ovaj faktor, iako apstraktan, može igrati ključnu ulogu u olakšavanju pregovora.
Za razliku od svog prvog mandata, kada je bio ograničen političkim protivnicima unutar sopstvene administracije, Tramp sada ulazi s ogromnim političkim kapitalom i energijom, što mu omogućava veći prostor za donošenje odluka koje bi mogle biti nepopularne među tradicionalnim političkim elitama.
Iako postoje elementi nade, mnogi analitičari, uključujući Fjodora Lukjanova, upozoravaju na značajne prepreke u procesu normalizacije odnosa. Glavne među njima su:
Mnogi članovi establišmenta i dalje vide Rusiju kao glavnog protivnika SAD-a. Njihov otpor prema bilo kakvom približavanju Moskvi može ograničiti Trampovu sposobnost da sprovede svoju viziju.
Tramp je zapretio novim sankcijama ako Moskva odbije pregovore. Iako je Kremlj izrazio spremnost za dijalog, ovakvi potezi mogli bi dodatno zakomplikovati odnose.
Svaka odluka koja bi išla u pravcu približavanja Rusiji naišla bi na oštre kritike zapadnih medija i političara, posebno u zemljama poput Poljske i baltičkih država.
U svetlu ovih izazova, pregovori između Moskve i Vašingtona verovatno će se odvijati u fazama. Putin i Tramp, iako sa različitim vizijama, imaju zajednički interes da izbegnu dalju eskalaciju. Postupni koraci, poput postizanja stabilnog primirja i zamrzavanja sukoba, mogli bi otvoriti prostor za dugoročniji dijalog.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
