U trenutku kada se već danima sabiraju posledice napetosti na Bliskom istoku, iz Vašingtona stiže izjava koja deluje gotovo neočekivano, čak i za standarde aktuelne administracije.
Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp, obraćajući se novinarima na aerodromu u Vest Palm Biču na Floridi, neposredno pred put u Tenesi, izneo je tvrdnju da bi prolaz kroz Ormuski moreuz uskoro mogao biti otvoren i – kako kaže – pod zajedničkom kontrolom SAD i Irana.
„Biće otvoren vrlo brzo, ako ovo uspe“, rekao je Tramp, ne ulazeći previše u detalje o samom mehanizmu tog dogovora. Na dodatno pitanje o vremenskom okviru, odgovorio je kratko, gotovo odsustvom zadrške: „Odmah“.
Ta brzina kojom se najavljuje potencijalno rešavanje jednog od najosetljivijih morskih pravaca na svetu izaziva, blago rečeno, podignute obrve među analitičarima.
Još zanimljivije deluje način na koji je opisao samu kontrolu moreuza. U jednom trenutku je, pomalo u svom stilu, rekao: „Možda ja“, a zatim dodao: „Ja i ajatolah. Ko god da je ajatolah“. U tom, naizgled improvizovanom odgovoru, krije se složen politički signal – ili makar pokušaj da se takav signal pošalje.
U međuvremenu, u Teheranu stižu potpuno drugačiji tonovi. Iranske vlasti negiraju da uopšte postoje pregovori o kojima Tramp govori, i nastavljaju sa raketnim udarima na ciljeve u Izraelu, kao i na američke baze i energetske objekte u susednim arapskim državama.
Drugim rečima, na terenu se ne vidi nikakav znak smirivanja, uprkos optimističnim najavama iz Vašingtona.
Treba imati u vidu i širi kontekst koji dodatno komplikuje situaciju. Novi vrhovni lider Islamske Republike je ajatolah Modžtaba Hamenei, čija je porodica stradala u američko-izraelskim udarima tokom sukoba koji su SAD i Izrael pokrenuli 28. februara. Ta činjenica sama po sebi baca drugačije svetlo na ideju o zajedničkoj kontroli tako strateški važnog prolaza.
U Beloj kući, s druge strane, već su ranije obrazlagali svoje poteze tvrdnjama o iranskim raketnim i nuklearnim pretnjama. Uz to, američko rukovodstvo je otvoreno pozvalo građane Irana da se okrenu protiv sopstvene vlasti i preuzmu kontrolu.
Te poruke nisu ostale bez odgovora – Iran je pokrenuo operacije protiv ciljeva u Izraelu i američkih objekata u Bahreinu, Jordanu, Kataru, Kuvajtu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji.
U takvoj atmosferi, gde izjave i realnost na terenu idu u različitim pravcima, ostaje pitanje šta tačno znači Trampova najava i koliko je ona zaista operativna.
Da li je reč o pokušaju političkog pritiska, signaliziranju mogućeg dogovora ili tek još jednoj epizodi u nizu brzih i ne do kraja razrađenih poruka – to je nešto što će, izgleda, tek naredni dani razjasniti.
A Ormuski moreuz, kao i mnogo puta do sada, ostaje tačka gde se ukrštaju interesi i gde svaka rečenica ima težinu veću nego što na prvi pogled deluje.
