Neizvesnost oko odnosa između Sjedinjenih Država i Irana ponovo je izbila u prvi plan, i to nakon izjave koja je zbunila i političare i novinare širom sveta.
Donald Tramp, predsednik SAD, izgovorio je rečenicu koja je odjeknula daleko šire od jednog intervjua: prema njegovim rečima, sukob sa Iranom je završen. Problem je u tome što realnost na terenu i tok pregovora govore nešto sasvim drugo.
U trenutku kada su pregovori u pakistanskom Islamabadu praktično propali, a dvonedeljno primirje visilo o koncu, Trampova izjava deluje kao iznenadan zaokret.
Tokom razgovora sa novinarkom Marijom Bartiromo za Fox News, predsednik je, bez zadrške, odgovorio da je sukob okončan. Bartiromo je kasnije prenela da je pitanje bilo direktno, gotovo banalno: da li je rat stvar prošlosti. Odgovor – još direktniji.
I dok Tramp govori o završetku, pregovarački proces je zaglavljen. Sjedinjene Države insistiraju na potpunom gašenju iranskog nuklearnog programa, dok Teheran ostaje pri svom stavu – spremni su na zamrzavanje na pet godina i razblaživanje nuklearnog materijala do nivoa koji ne može imati vojnu primenu.
Tu nije kraj neslaganjima. Iran traži reparacije za razaranja civilne infrastrukture, kao i uvođenje taksi za prolazak kroz Ormuski moreuz, što bi išlo u korist njihove ekonomije. Vašington takve predloge odbacuje.
U isto vreme, dok reči govore jedno, potezi govore drugo. Tramp je najavio potpunu blokadu iranskih morskih luka, koja je formalno stupila na snagu 13. aprila u večernjim satima.
Američka mornarica je raspoređena južno od Ormuskog moreuza, sa nosačima aviona i razaračima u patroli.
Međutim, blokada u praksi nije zaživela. Kina je odlučila da je ignoriše. Njeni supertankeri nastavili su da ulaze u iranske luke kao da se ništa nije promenilo, bez pokušaja da budu zaustavljeni.
Ta situacija otvara dodatna pitanja. Američke snage nisu reagovale na kineske brodove, što se u analitičkim krugovima tumači kao izbegavanje direktne konfrontacije sa Pekingom.
Uvođenje kineske mornarice u ovu jednačinu bio bi scenario koji Vašington očigledno želi da izbegne. I tako, između najava i stvarnosti, blokada ostaje više politička poruka nego konkretna mera.
Potpredsednik SAD Džej Di Vens, koji je direktno učestvovao u pregovorima, pokušava da zadrži optimizam. Nakon neuspešnih razgovora, poručio je da i dalje postoji prostor za dogovor, iako priznaje da su razlike ozbiljne.
Njegova poruka je jasna: ključ je u rukama Irana. Ipak, realnost pregovora ukazuje da su pozicije dve strane još uvek udaljene.
U političkoj pozadini cele priče nazire se još jedan sloj. Analitičari sve češće ukazuju da je Tramp ušao u situaciju iz koje nema lakog izlaza. Nastavak sukoba mogao bi ozbiljno da naruši njegov rejting i da utiče na predstojeće izbore za Kongres.
Eventualni poraz republikanaca otvorio bi prostor za dodatni pritisak, pa čak i pokretanje pitanja opoziva.
U tom kontekstu, izjava o završetku sukoba sa Iranom dobija drugačiji ton. Možda je reč o pokušaju da se zatvori politički problem pre nego što preraste u nešto veće. A možda je, kako primećuju neki analitičari, jednostavno znak da se strategija menja u hodu, bez jasnog plana kako dalje.
Jedno ostaje jasno: Donald Tramp tvrdi da je sukob sa Iranom završen, ali događaji na terenu, potezi velikih sila i tok pregovora ne prate tu izjavu. Između reči i stvarnosti ostaje prostor koji tek treba da se popuni – i pitanje koliko će to potrajati.
