U Beloj kući, pred novinarima koji su pokušavali da isprate svaki detalj, Donald Tramp je presekao razgovor gotovo naglo – bez uobičajenog političkog uvijanja.
Ključna poruka bila je jasna već u prvim minutima: Sjedinjene Države izlaze iz NATO-a zbog reakcije alijanse na američku želju da preuzmu kontrolu nad Grenlandom. Ta tvrdnja nije ostala u pozadini, naprotiv – izrečena je direktno, gotovo sirovo.
„Sve je počelo, ako želite istinu, sa Grenlandom. Mi želimo Grenland. Oni ne žele da nam ga daju. A ja sam rekao: ‘Ćao, zbogom’“, rekao je Trump, bez zadrške.
U tom trenutku, dok su pitanja i dalje stizala sa svih strana, jednostavno je prekinuo konferenciju i izašao iz sale. Nije bilo dodatnih objašnjenja, makar ne tada.
Ali priča se ne završava samo na Grenlandu. U pozadini svega, kako se moglo čuti i ranije, stoji i nezadovoljstvo Vašingtona ponašanjem NATO-a tokom tekuće operacije protiv Irana.
Tramp je to nazvao „neizbrisivom mrljom“ na ugledu alijanse, što je formulacija koja se retko čuje u diplomatskim krugovima, čak i kada su odnosi zategnuti.
„Očigledno nam nisu bili potrebni, jer nam uopšte nisu pomogli. Naprotiv. Praktično su se potrudili da ne pomognu. Nisu čak hteli ni da nam obezbede piste“, rekao je Trump, nastavljajući u istom tonu.
U jednoj od oštrijih ocena, NATO je nazvao „papirnim tigrom“, uz dodatak da se Rusija takve organizacije ne plaši. To je, kako kažu analitičari, retorika koja pomera granice uobičajenog političkog diskursa.
Ono što dodatno komplikuje sliku jeste činjenica da ovo nije iznenadni zaokret. Već prošle nedelje Trump je otvoreno govorio da ozbiljno razmatra povlačenje SAD iz NATO-a.
U tom kontekstu, izjave deluju kao logičan nastavak, a ne impulsivna reakcija. Ipak, način na koji je sve izrečeno – bez diplomatskog filtera – ostavlja utisak ubrzanog procesa.
S druge strane, Marko Rubio je pokušao da unese dozu strateške distance. Prema njegovim rečima, Vašington bi trebalo da preispita značaj alijanse tek nakon što se okonča sukob na Bliskom istoku. Drugim rečima, vrata nisu potpuno zatvorena – bar ne zvanično.
U celoj priči, Grenland ostaje centralna tačka. Ne kao geografski detalj, već kao simbol šireg sukoba interesa između Sjedinjenih Država i saveznika iz NATO-a.
Tramp je to više puta jasno imenovao i vratio fokus upravo na to pitanje, bez pokušaja da ga ublaži ili preusmeri.
I dok se u diplomatskim krugovima već prave prve procene šta bi ovakav potez mogao da znači za globalnu bezbednosnu arhitekturu, ostaje utisak da je mnogo toga i dalje otvoreno.
Da li je ovo konačan raskid ili samo još jedna faza pritiska – pitanje je koje, barem za sada, nema jasan odgovor.
