Nakon pobede Donalda Trampa na američkim izborima, američki spoljnopolitički establišment se priprema za ozbiljne promene i moguće drastične poteze u spoljnoj politici, koji bi mogli uključivati masovna otpuštanja u državnim agencijama, uključujući i Stejt department.
Tramp je jasno naglasio nameru da radikalno promeni pristup u odnosu na politiku svog prethodnika Džoa Bajdena, uz konkretne planove za čišćenje američke administracije, što bi moglo da podrazumeva otpuštanje hiljada državnih službenika, posebno onih uključenih u diplomaciju i spoljnopolitičke poslove.
U prvim danima nakon izbora pojavile su se informacije da je Tramp već izabrao Brajana Huka, jednog od istaknutih zvaničnika tokom prve Trampove administracije, za vođenje tranzicije u Stejt departmentu.
Huk je poznat po svojim čvrstim stavovima u spoljnoj politici, što nagoveštava da bi Trampova administracija mogla zauzeti još oštriji kurs po pitanjima kao što su migracije i međunarodne krize. Analitičari i diplomate smatraju da će novi tim možda biti sklon da odbaci Bajdenove poteze u spoljnoj politici, uključujući politiku prema Ukrajini, Bliskom istoku i migrantskoj krizi.
Jedan od glavnih poteza na kojem Tramp insistira jeste ponovno oživljavanje „Rasporeda
F“, mehanizma koji bi omogućio njegovoj administraciji da smanji zaštitu državnih službenika, i olakša otpuštanje pojedinaca za koje smatra da su politički nepodobni.
Ova politika mogla bi se direktno odraziti na specijalizovane sektore u Stejt departmentu, kao što su Biro za stanovništvo, izbeglice i migracije, kao i Biro za demokratiju i ljudska prava, koji su se zalagali za pitanja koja je Tramp oštro kritikovao tokom kampanje.
Dok analitičari i diplomate upozoravaju da ostaje nejasno koji će konkretni potezi biti preduzeti i u kojoj meri će obećanja iz kampanje biti realizovana, jedno je sigurno- Trampova administracija planira velike promene koje bi mogle duboko uticati na američku spoljnu politiku i međunarodne odnose.
Izveštaj konzervativne Heritidž fondacije u okviru Projekta 2025 sugeriše da će Donald Tramp, kao deo svoje nove strategije, značajno preusmeriti rad američkog Biroa za stanovništvo, izbeglice i migracije.
Plan uključuje smanjenje broja izbeglica koje se primaju u Sjedinjene Države kroz program USRAP, dok se resursi fokusiraju na rešavanje imigracione situacije kao prioritetne krize.
Autor nacrta, Kieron Skinner, bivši direktor za planiranje politike u Stejt departmentu, predlaže čak i zamrzavanje agencije radi detaljnog preispitivanja njene prošle politike.
Pre Trampove inauguracije, prelazni tim Stejt departmenta bi trebalo da proceni sve pregovore i finansijske obaveze ove institucije.
Po preuzimanju funkcije, državni sekretar bi prema planu trebalo da zamrzne sve aktivnosti Stejt departmenta koje nisu prošle ratifikaciju, uključujući strane ugovore i pomoć, dok se ne sprovede revizija.
To bi obuhvatilo i domaće ugovore, zapošljavanje i alokacije resursa, što bi rezultiralo znatnim preispitivanjem američke spoljne politike.
Jedan američki diplomata, koji trenutno radi u inostranstvu, izjavio je da se mnogi pripremaju za moguće promene, nagoveštavajući da bi neki mogli odlučiti da napuste službu pre nego što se promene dogode.
Tramp je, uz sve to, obećao i reformu federalnih agencija i otpuštanje članova nacionalne bezbednosti i obaveštajne zajednice za koje smatra da su „korumpirani“. Dok Bajdenova administracija ulazi u težak period, prioriteti postaju osiguravanje pomoći od 6 milijardi dolara za Ukrajinu, kao i pokušaji da se, koliko je moguće, obezbedi primirje u Gazi.
Američki predsednik Bajden suočen je i s potrebom da umiri saveznike zabrinute zbog Trampovih planova za novi mandat. Analitičari smatraju da će trenutna administracija na samitu G20 u Riju pokušati da uveri svet kako će neki od njenih poteza ostati na snazi, čak i pod novim vođstvom.
Trampov povratak na mesto američkog predsednika izaziva globalnu pažnju i neizvesnost u vezi sa mogućim promenama u spoljnoj politici SAD.
Tramp, koji je poznat po nepredvidljivom stilu, oslanja se na svoj karakterističan pristup zasnovan na transakcijama i ličnim kontaktima, što mnogi stručnjaci smatraju izvorom haosa koji bi mogao iscrpeti strane lidere i američke pomoćnike za nacionalnu bezbednost, navodi CNN.
Tokom svoje kampanje, Tramp je ponudio nekoliko konkretnih detalja o budućim planovima, ali je naglasio svoj cilj da drastično promeni mnoge politike Džoa Bajdena.
On je obećao da će brzo rešiti sukob u Ukrajini i doneti mir na Bliski istok, dok će istovremeno zadržati strogi stav prema Severnoj Koreji i Iranu. Takođe, planira da uvede visoke tarife na kinesku robu, preispita američke odbrambene saveze, uključujući NATO, i nastavi s deportacijom migranata iz SAD.
Međutim, CNN ističe da nije jasno kako će Tramp ostvariti ove ciljeve s obzirom na složene izazove koje donose međunarodni odnosi i potrebe za saradnjom sa saveznicima.
Trampova skeptičnost prema američkim savezništvima dodatno komplikuje situaciju. Njegov stav da saveznike doživljava kao „teret“ je još jedan razlog za zabrinutost među svetskim liderima, koji pokušavaju da procene da li će promeniti pristup.
S obzirom na prošla iskustva, mnogi strani lideri su već počeli da šalju čestitke Trampu i traže mogućnosti za susrete, što pokazuje pokušaj da osiguraju povoljan odnos s njim. Prisetili su se primera iz 2016, kada je japanski premijer Šinzo Abe odmah posetio Trampa u Njujorku, kao gest čestitanja.
Jedan od ključnih odnosa koji bi mogao imati dalekosežne posledice je Trampov odnos s kineskim predsednikom Si Đinpingom. Tramp je tokom prethodnog mandata često ulazio u trgovinske sukobe sa Kinom, dok je tokom pandemije COVID-19 virus nazivao „kineskim virusom“. Od tada su se odnosi Kine i Rusije produbili, što bi moglo postaviti nove izazove za Trampovu spoljnu politiku u vezi sa Tajvanom i globalnim uticajem.
Veterani Trampove prve administracije navode da je njegova spoljna politika često bila kreirana u hodu, često na osnovu razgovora za koje su njegovi pomoćnici saznali tek naknadno.
Trampov neortodoksan način donošenja odluka zahtevaće tim koji može brzo reagovati na njegove ideje i naređenja. Mogući kandidati iz njegove prve administracije uključuju bivšeg državnog sekretara Majka Pompea, bivšeg ambasadora u Nemačkoj Ričarda Grenela i savetnika za nacionalnu bezbednost Kejta Keloga.
Poseban izazov predstavljaće Trampova politika prema Ukrajini. Unutar Republikanske partije postoje različiti stavovi po tom pitanju – dok neki veruju da bi SAD trebale smanjiti pomoć Ukrajini, drugi smatraju da bi to predstavljalo opasnost po američke interese.
Džon Herbst, bivši američki ambasador u Kijevu, istakao je da je unutar Trampovog tima prisutna struja koja minimizira pretnje koje dolaze iz Rusije, dok drugi, koji zagovaraju Reganov pristup mirovnoj politici kroz silu, prepoznaju opasnost koju bi mogla doneti ruska pobeda u Ukrajini.
Trampovi prvi potezi u izboru saradnika na ključnim pozicijama u administraciji biće pokazatelj buduće spoljne politike. Njegov povratak donosi dodatnu neizvesnost, jer je poznato da Tramp ima drugačiji stav prema tradicionalnim savezništvima i globalnim normama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
