U trenutku kada se očekivalo jasnije pozicioniranje Vašingtona, odluka i dalje visi u vazduhu. Američki predsednik Donald Tramp, kako prenosi CBS News pozivajući se na izvore iz njegovog okruženja, još nije presekao da li će poslati američke trupe u Iran sa zadatkom da preuzmu kontrolu nad uranom na nuklearnim lokacijama.
Tema je, po svemu sudeći, i dalje otvorena — a dileme, kako se čini, nisu male.
U neformalnim razgovorima sa saradnicima, Tramp ne krije da je pred njim niz teških odluka. „Imam mnogo toga što moram da odlučim“, rekao je, prema istim izvorima. Ta rečenica, iako kratka, prilično precizno oslikava situaciju u kojoj se trenutno nalazi američka administracija.
Istovremeno, iza zatvorenih vrata već se razrađuju konkretni scenariji. Pentagon je, prema informacijama CBS-a, pripremio nekoliko opcija za dalje korake u sukobu sa Iranom.
Sagovornici tvrde da Tramp veruje kako su vojne sposobnosti Irana ozbiljno narušene — mornarica i vazduhoplovstvo, praktično, više ne predstavljaju značajnu silu.
Ipak, jedna stvar mu ne da mira: mogućnost da Iran postavi mine u Ormuskom moreuzu. Taj uski prolaz, poznato je, ima ogroman značaj za globalne tokove energije, pa i najmanja destabilizacija tamo nosi šire posledice.
U celoj priči, zanimljivo je i šta dolazi iz međunarodnih institucija. Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, Rafael Grosi, otvoreno sumnja da je moguće vojno „ugasiti“ iranski nuklearni program.
Kako objašnjava, reč je o sistemu koji se razvijao decenijama i koji je rasut na više lokacija, što ga čini otpornijim nego što se na prvi pogled čini.
Grosi nagoveštava da bi, kada se tenzije smire, svi akteri imali više koristi od povratka pregovorima nego od daljeg zaoštravanja.
U međuvremenu, na terenu se stvari ne zaustavljaju. Stručnjaci koji analiziraju satelitske snimke primećuju da je Iran zatrpao ulaze u tunele na jednom od nuklearnih objekata. Takav potez, ocenjuju, mogao bi značajno da zakomplikuje bilo kakvu operaciju preuzimanja nuklearnog materijala — i produži vreme koje bi bilo potrebno za delovanje na terenu.
Drugim rečima, čak i ako bi politička odluka bila doneta, praktična realizacija ne bi bila ni brza ni jednostavna.
Sve zajedno, slika ostaje nedovršena. Sa jedne strane stoje vojni planovi i procene o oslabljenim kapacitetima Irana, sa druge upozorenja da se ovakvi problemi retko rešavaju silom.
Između te dve tačke nalazi se predsednička odluka koja još nije doneta — a vreme, kao i obično u ovakvim situacijama, ne stoji.
