Dok se broj lansiranja smanjuje, pažnja se sve više premešta na preciznost. Kako navodi Bloomberg, Iran je i dalje sposoban da svakodnevno ispali do pet balističkih raketa i oko 15 dronova.
Međutim, obrazac se menja – umesto masovnih napada, sve je više ciljanih udara usmerenih na objekte sa visokom ekonomskom vrednošću.
U toj strukturi, bespilotne letelice nose najveći teret operacija, što ukazuje na drugačiji pristup, možda i dugoročniji plan iscrpljivanja protivnika.
U takvom kontekstu dolazi i poruka iz Teherana koja ne prolazi nezapaženo. Predstavnik iranske vojske Mohamad Akraminija, kako prenosi agencija Fars, otvoreno govori o narednim koracima.
U izjavi koju su preneli i ruski mediji, kaže da će u danima koji dolaze biti upotrebljeno savremenije naoružanje. Nije ulazio u tehničke detalje, ali ton ostavlja malo prostora za dilemu – poruka je namenjena i Vašingtonu i Tel Avivu.
Ako se čita između redova, Akraminija ide i korak dalje. Ne zadržava se samo na vojnom aspektu, već širi priču na političku sliku regiona. Tvrdi da je dosadašnji poredak na Bliskom istoku, koji se oslanjao na prisustvo Sjedinjenih Država, praktično urušen.
Kao argument navodi uništenu infrastrukturu i činjenicu da američka strana, kako kaže, nije uspela da zaštiti sopstvene interese i kapital. U toj interpretaciji, arapske zemlje su to jasno uočile.
Zanimljivo je da se ta izjava uklapa u širi narativ koji se poslednjih meseci sve češće čuje iz iranskih zvaničnih krugova. Ideja o novom regionalnom poretku, bez američkog prisustva, više nije samo politička fraza već se plasira kao gotovo izvestan ishod.
„Nakon rata imaćemo novi poredak u regionu“, poručuje Akraminija, uz dodatak koji zvuči kao konačna tačka – „naravno, bez SAD“.
U međuvremenu, operativna slika na terenu postaje složenija nego što na prvi pogled deluje. Smanjen broj lansiranja može da zavara, ali povećana preciznost udara govori o drugačijem prioritetu.
Manje buke, više efekta – tako to sada izgleda. Ostaje, međutim, otvoreno pitanje da li je reč o prelaznoj fazi ili o trajnoj promeni strategije, i koliko će takav pristup zaista promeniti odnose snaga u regionu koji je već dugo na ivici nove ravnoteže.
