Agresivni koraci Vašingtona uverili su iransko rukovodstvo da treba da se pripremi za rat, što znači da Teheranu treba pouzdan dobavljač oružja i odbrambeni partner, rekao je Alireza Nuri, vanredni profesor Univerziteta Šahid Behešti u Teheranu.
U svom članku za Al-Monitor stručnjak ističe kako Iran prvenstveno gleda na Rusiju kao na partnera. Očigledno je da su obe zemlje već počele da šire saradnju u području odbrane, iako sa oprezom.
[adsenseyu1]
Zbog sve većeg pritiska Vašingtona, Iran i Rusija se kreću ka jačanju vojnih veza. Komandant iranske mornarice, kontraadmiral Husein Kanadi, prošle nedelje je najavio da Moskva i Teheran planiraju da održe zajedničke vežbe u Persijskom zalivu. Takve vesti su posebno važne zbog nedavnih špekulacija o “razlikama” između Irana i Rusije u Siriji i signaliziraju da bilateralni odnosi dveju zemalja ostaju “neuništivi” i da su od posebne važnosti za obe zemlje, rekao je profesor Alireza Nuri.
Kako naglašava iranski stručnjak, uprkos činjenici da predstojeće vežbe neće biti prvi zajednički manevri Moskve i Teherana, koji su već održali pomorske manevre u Kaspijskom moru 2015. i 2017. godine, ne mogu se izdvojiti iz konteksta aktuelne situacije. SAD su nedavno preduzele niz agresivnih koraka protiv Islamske Republike, uključujući i sprovođenje zajedničkih vežbi s Velikom Britanijom i Francuskom u Persijskom zalivu, uključujući Islamsku revolucionarnu gardu na popis terorističkih organizacija i pokušaje potpunog blokiranja iranskog izvoza nafte.
Sve to sugeriše da Vašington, nakon što je pokušao sve moguće oblike političkog i ekonomskog pritiska na Iran, sada u okviru svoje “politike maksimalnog pritiska” želi da sukob sa Teheranom podigne na viši nivo, veruje stručnjak.
S druge strane, Iran je očigledno u potpunosti izgubio veru u mogućnost pregovora sa Vašingtonom, posebno nakon jednostranog povlačenja iz “nuklearnog sporazuma” pre godinu dana. U svakom slučaju, nedavne izjave iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Hamneija, koji je objavio novu doktrinu nazvanu “Drugi korak revolucije”, ponovo je odbacio ideju da se može postići bilo kakav dogovor sa Sjedinjenim Državama i pozvao Irance da “preduzmu odgovarajuće, simetrične mere protiv neprijateljskih, demonstrativnih, vojnih koraka”.
Uprkos činjenici da je ajatolah Hamnei mislio pre svega na potrebu da se odupru ekonomskim, političkim i obaveštajnim kampanjama Amerikanaca, njegove izjave “između redova” otkrivaju i poziv na spremnost na direktni, vojni sukob, siguran je Nuri.
Prema mišljenju analitičara, glavno što Iran nema u trenutnim okolnostima je strani partner koji je spreman da ga snabdeva oružjem i sarađuje s njim u odbrani. S obzirom na to da Teheran ima iste stavove o bezbednosti u regiji i isti “antiamerički pristup” kao Rusija, za takvog partnera je odlučio da pridobije podršku Moskve.
[adsenseyu4]
“Persijski zaliv je regija u kojoj su jedina sila dugo bile Sjedinjene Države i možda je zanimljivo za Moskvu da tamo pokaže svoju snagu”, tvrdi autor.
“U tom smislu, zajedničke vežbe sa Iranom mogu biti još jedan adut Rusije u političkom trgovanju s Vašingtonom”, upozorava prof. Alireza Nuri.
S druge strane, takvi manevri neće dati Iranu nikakve strateške prednosti, ni kratkoročno ni srednjoročno, a Teheran je toga svestan. Zbog toga je glavni motiv Iranaca da pokušaju da prošire odbrambene veze sa Rusijom, smatra stručnjak.
Rusija je postala glavni dobavljač oružja za Iran još 1989. godine. Iako je sedam godina kasnije izgubila taj status zbog potpisivanja takozvanog memoranduma Gore-Černomirdin. Vratila se nakon prekida rusko-američkog partnerstva. Teheran je počeo da uvozi sve više ruske tehnologije, puno više nego pre. Jedna od najpoznatijih ponuda u tom smislu bila je kupovina ruskih sistema protivazdušne odbrane S-300, isporučenih Iranu 2016. godine, podseća Nuri.
U ovom trenutku, zbog neprestanog povećanja spoljnog pritiska na Iran, Moskva za Teheran ostaje jedini pouzdani partner za kupovinu oružja i odbranu. Uprkos činjenici da je njihova saradnja otežana Rezolucijom 2323 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, dve zemlje preduzimaju korake za zaobilaženje postojećih restriktivnih mera i do 2020. godine, kada će UN u skladu s tom rezolucijom morati da ukinu embargo na oružje Iranu, rusko-iransko partnerstvo će moći da napravi pravi “proboj”, navodi se u članku.
Kako bi mogao efikasnije da se odupre pritisku Vašingtona, Iran će sigurno povećati uvoz ruskog oružja nakon 2020. godine, uključujući avione Su-30 i Su-35, Jak-130, helikoptere Mi-8 i Mi-17, tenkove T-90 i obalske, raketne sisteme “Bastion”, navodi autor.
“Ali Teheran nije zainteresovan samo za kupovinu oružja, nego i za dugoročnu saradnju s Moskvom, što bi odgovaralo geopolitičkoj strategiji Rusije u regiji. Međutim, obe strane nastavljaju da razvijaju odbrambeno partnerstvo uz puno opreza. Iran ne želi da služi Rusiji kao “ulog za pregovore” u sukobu s Vašingtonom, dok Moskva uopšte nije zainteresovana za ulazak u veliki vojni sukob između Islamske Republike i Sjedinjenih Država“, zaključuje Alireza Nuri za Al-Monitor, specijalizovani portal za bliskoistočna pitanja sa sedištem u Vašingtonu.
(Al-Monitor,logicno.com)
