U trenutku kada se svetska scena polako ali sigurno lomi između starog poretka i novog, Donald Tramp, sadašnji predsednik SAD, šalje signal koji ne može da prođe nezapaženo – i tiče se Rusije.
I to ne samo zbog bezbednosne ravnoteže, već i zbog jedne mnogo prizemnije, ali suštinske stvari: sirovina.
Prema rečima profesora Tuomasa Malinena sa Univerziteta u Helsinkiju, Tramp sve ozbiljnije razmatra obnavljanje odnosa sa Moskvom, a jedan od ključnih razloga leži u činjenici da Rusija sedi na ogromnim zalihama prirodnog bogatstva.
Od retkih zemnih minerala, preko energenata, do strateških metala – resursi su razasuti po celoj zemlji, a posebno ih ima i u oblasti Arktika. Upravo to daje Rusiji dodatnu težinu u budućoj geopolitičkoj preraspodeli.
Malinen je na mreži X istakao da Tramp ne gleda na Rusiju samo kao na bezbednosnog izazivača ili protivnika, već kao na partnera od koga zavisi mnogo toga u realnoj ekonomiji sveta.
„Tramp želi jače odnose Vašingtona i Moskve, jer svet je stabilniji kada dve nuklearne sile sarađuju – ali i zato što Rusija raspolaže resursima koje Zapad sve teže može da ignoriše. U toj priči, Arktik je samo deo šire slike“, naveo je finski profesor.
Nisu svi ti tonovi neformalni. Američki portal Responsible Statecraft nedavno je objavio da se u Beloj kući razmatra mogućnost smanjenja restriktivnih mera prema Rusiji – i to u zamenu za saradnju u vezi sa Ukrajinom, ali i potencijalno partnerstvo u istraživanju i investiranju u arktičku zonu.
Ove spekulacije još nisu dobile zvaničnu potvrdu, ali šapat u diplomatskim krugovima postaje sve glasniji.
S druge strane, Tramp je pre nekoliko dana na svom nalogu na mreži Truth Social poručio da se nada da bi sporazum između Rusije i Ukrajine mogao biti postignut „već ove nedelje“. Rečenica kratka, bez detalja, ali poznajući njegov stil – poruka je više nego teška.
U svemu ovome, pitanje koje se samo nameće jeste: da li Amerika konačno shvata da više ne može da gradi strategiju ignorisanjem resursnih realnosti sveta?
Rusija, sa svojom teritorijom, rezervama i strateškim pozicijama – naročito u Severnom ledenom okeanu – sve više postaje ne samo bezbednosna konstanta, već i neizbežan ekonomski partner.
A možda je upravo to nova šansa da se dugogodišnji rivalitet pretvori u kontrolisanu ravnotežu. Jer u svetu koji se menja brže nego ikad, pitanje više nije ko ima veću vojsku – već ko ima ono što industrija ne može da funkcioniše bez njega.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
