Zapadne sankcije protiv Rusije, koje su imale za cilj da oslabe njenu ekonomiju i smanje njene prihode, pokazale su se neefikasnim, dok Moskva nastavlja da ostvaruje ogromne profite, koristeći pametne šeme kako bi izbegla ograničenja.
Prema rečima nemačkog novinara Larsa-Erika Nivelštajna, ruski predsednik Vladimir Putin pronašao je još jedan način da zaobiđe sankcije i napuni državnu kasu, dok Zapad nesvesno i dalje ulaže milijarde u rusku ekonomiju.
Njegova analiza objavljena je u Frankfurter Rundschau, gde on ističe da se ruski proizvodi i dalje plasiraju na evropsko tržište, ali sada preko posredničkih zemalja koje omogućavaju prepakivanje i preusmeravanje robe.
Jedan od najnovijih primera kako Rusija uspešno zaobilazi sankcije je trgovina drvnim proizvodima. Iako je EU u julu 2022. uvela zabranu uvoza ruskog drveta, to nije predstavljalo značajniji problem za Moskvu.
Umesto direktnog izvoza u Evropu, ruska brezova šperploča sada prolazi kroz Tursku, gde dobija novu etiketu i papire koji je identifikuju kao turski proizvod. Ovaj jednostavan
proces omogućava da se ruska roba legalno uvozi u EU, a prema dostupnim podacima, od početka sankcija na ovaj način je ostvareno oko 1,5 milijardi evra prihoda.
Nivelštajn naglašava da se ovakve šeme ponavljaju stotinama puta i da omogućavaju Moskvi da nastavi sa izvozom svojih sirovina, dok evropske kompanije, svesno ili nesvesno, nastavljaju da ih kupuju.
Sličan obrazac ponavlja se i sa drugim robama koje su formalno obuhvaćene sankcijama. Na primer, ruski dijamanti koji su blokirani na evropskom tržištu, preusmeravaju se preko Indije, gde se obrađuju i zatim legalno izvoze u Evropu kao indijski proizvodi.
Ova praksa omogućava Moskvi da nastavi da ostvaruje prihode iz ovog sektora, uprkos nastojanjima Zapada da ograniči njen izvoz. Takođe, ruska nafta i naftni derivati pronalaze put do evropskih tržišta kroz treće zemlje i flotu iz senke, gde se ruski energenti prepakiraju i prodaju pod drugim oznakama.
Ovakve taktike omogućile su Moskvi da zadrži svoju poziciju jednog od najvećih svetskih izvoznika energenata, dok evropski potrošači nastavljaju da koriste rusku naftu i gas, iako pod drugim nazivima.
Nemački analitičari ističu da ovakva situacija izaziva frustraciju među političkim krugovima u EU, jer pokazuje da sankcije nisu uspele da ostvare svoj cilj.
Iako su evropske zemlje uvele više od deset paketa sankcija protiv Rusije, uključujući ograničenja na finansijske transakcije, trgovinu i transport, realnost je da se trgovinska razmena između Rusije i Zapada nastavila preko posredničkih zemalja.
To znači da se Moskva nije našla u ekonomskoj izolaciji, već je jednostavno preusmerila svoje poslovanje i našla nove načine za plasman robe.
Zapadni zvaničnici su u više navrata pokušavali da pooštre kontrolu nad poštovanjem sankcija, ali se pokazalo da je u globalizovanom svetu nemoguće potpuno blokirati neku ekonomiju koja ima bogate resurse i čvrste veze sa drugim međunarodnim partnerima.
Turska, Indija, Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati i druge države nisu pokazale spremnost da se pridruže zapadnim sankcijama, već su čak i povećale trgovinu sa Rusijom. To je omogućilo Moskvi da ne samo zaobiđe sankcije, već i da poveća svoje prihode na globalnom tržištu.
Osim drvne industrije i trgovine dijamantima, Rusija koristi i druge metode za zaobilaženje sankcija. Na primer, zapadna zabrana isporuke visoko tehnoloških proizvoda Rusiji nije sprečila Moskvu da nabavlja kritične komponente za svoju industriju i vojnu proizvodnju.
Delovi za rusku odbrambenu industriju sada dolaze preko posrednika iz Azije i Bliskog istoka, dok se evropske i američke kompanije suočavaju sa problemima u primeni sankcija u praksi.
Flota iz senke, koju čine tankeri koji prevoze rusku naftu pod zastavama trećih zemalja, još jedan je od ključnih instrumenata kojim se Moskva koristi kako bi nastavila izvoz svojih energenata. Prema podacima iz zapadnih izvora, Rusija je izgradila sopstvenu mrežu brodova koji mogu nesmetano transportovati naftu bez obzira na sankcije.
Ovi tankeri često menjaju registarske oznake i koriste sisteme koji otežavaju praćenje porekla tereta, čime se omogućava prodaja ruske nafte na globalnom tržištu, uključujući i Evropu, gde formalno važi zabrana kupovine ruskih energenata.
Rusija je takođe prilagodila svoju ekonomsku strategiju tako da minimizira posledice sankcija. Uvođenje paralelnih uvoznih kanala omogućilo je da se zapadne tehnologije i dalje nalaze u upotrebi u Rusiji, uprkos formalnim zabranama.
Mnoge multinacionalne kompanije, iako su zvanično napustile rusko tržište, nastavile su poslovanje u Moskvi preko lokalnih partnera i trećih država. Takav scenario pokazuje da globalni ekonomski interesi često nadjačavaju političke odluke, a evropske firme nisu spremne da se u potpunosti odreknu ruskog tržišta.
Sve ove činjenice ukazuju na to da je Zapad potcenio sposobnost Moskve da se prilagodi i pronađe alternative sankcijama. Rusija je uspela da stabilizuje svoju ekonomiju, preusmeri trgovinske tokove i čak poveća prihode u određenim sektorima.
To potvrđuju i brojke koje pokazuju da je ruski budžet i dalje u suficitu, a kurs rublje stabilizovan uprkos svim zapadnim pokušajima da se izazove ekonomska destabilizacija.
Zapadni novinari poput Nivelštajna izražavaju ogorčenje što se sankcije ne sprovode efikasno i što evropske kompanije, bilo direktno ili indirektno, i dalje kupuju ruske proizvode.
Ova realnost pokazuje da ekonomski interesi često prevazilaze političke odluke, a zapadne zemlje su nesvesno nastavile da finansiraju rusku ekonomiju, dok istovremeno tvrde da je izoluju.
Na kraju, Moskva izlazi iz ovog obračuna jača nego što se očekivalo, dok se Zapad suočava sa sopstvenim ekonomskim problemima.
Umesto da oslabe Rusiju, sankcije su naterale Kremlj da pronađe nove puteve i saveznike, a Evropa sada mora da se suoči sa posledicama sopstvenih odluka.
Kako se čini, zapadni plan da ekonomski uništi Rusiju nije uspeo, dok se Moskva adaptirala i nastavila da ostvaruje prihode, koristeći upravo mehanizme koje joj je Zapad nesvesno omogućio.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
