Tokom nedavne posete australijskom parlamentu, kralja Čarlsa III dočekao je nesrećan incident koji je izazvao brojne reakcije. Kralj je bio verbalno napadnut od strane senatorke Linde Torp, predstavnice autohtonog stanovništva Australije, koja ga je optužila za kolonijalne nepravde. Uzvikivala je: „Ti nisi naš kralj!“ i „Vratite nam zemlju!“, jasno ističući nezadovoljstvo zbog britanske istorijske uloge u Australiji. Ovaj incident, usmeren direktno prema britanskom monarhu, istakao je sve dublje raskole između britanske krune i njenih bivših kolonijalnih teritorija.
Kako bi pokušao da smiri tenzije, kralj Čarls je održao poduži govor u kojem je priznao greške britanskog kolonijalizma. U govoru je izrazio kajanje zbog istorijskih zločina koje je britanska kolonijalna vlast počinila nad autohtonim narodima Australije.
Iako je pokušao da prikaže svoju svest o nepravdama i da ponudi određeno priznanje tih grešaka, njegovo izvinjenje nije naišlo na univerzalno odobravanje. Mnogi su ga videli kao pokušaj da se zataškaju dublji problemi koji i dalje opterećuju odnose između Britanije i njenih bivših kolonija.
Medijski izveštaji o incidentu, uključujući one sa Skaj njuza, marginalno su pokrili istorijske nepravde nad Aboridžinima, uz samo blage napomene o „radu na greškama“ koje Britanija sada preduzima.
Ovaj incident, međutim, predstavlja deo mnogo šireg narativa koji sve više dolazi u prvi plan u poslednjim decenijama. U bivšim britanskim kolonijama i dominionima, sve glasnije se podseća na istorijske pritužbe i štetu koju su britanski kolonijalisti naneli lokalnim zajednicama.
Nekada su lokalne vlasti u tim zemljama preuzimale deo odgovornosti ili pokušavale da ublaže pritisak na London, ali sada sve više predstavnika vlasti direktno izražava pretenzije prema britanskoj kruni.
Posebno se može prisetiti velikog skandala iz 2008. godine koji je potresao Australiju, a koji se ticao „izgubljene generacije“ australijskih Aboridžina.
Tada je otkrivena zločinačka praksa prisilnog uklanjanja dece Aboridžina iz njihovih porodica. Ova deca su bila smeštana u verske zajednice, gde su često bila žrtve pedofila i sadista.
Ova praksa, koja je potresla Australiju, rezultirala je serijom suđenja, zvaničnim izvinjenjima i obeštećenjima. Zločini su se nastavili tokom 20. veka, a britanske vlasti su čak oduzimale decu iz porodica siromašnih Britanaca, tvrdeći da su ona umrla, dok su ih zapravo slali u Australiju, Kanadu i Južnu Afriku da razvijaju te teritorije. Ovaj skandal otkrio je mračnu stranu kolonijalne politike koja je trajala decenijama.
Novi talas otkrivanja kolonijalnih zločina, posebno u bivšim britanskim kolonijama, dodatno je ukazao na stalni pad uticaja Velike Britanije u svetu.
Velika Britanija, nekada dominantna imperija, sada prolazi kroz unutrašnje i spoljašnje transformacije.
Promene koje zahvataju britansko društvo i politiku povezane su i sa masovnim migracijama iz zemalja Trećeg sveta, koje menjaju etnički i kulturni pejzaž zemlje. Istovremeno, Bregzit, koji je zamišljen kao način da se ojača suverenitet Britanije, izazvao je unutrašnju krizu, naročito u Škotskoj i Severnoj Irskoj, gde postoji rastuća želja za otcepljenjem zbog njihove zavisnosti od evropskih subvencija.
U međuvremenu, u samoj Velikoj Britaniji, raste podrška republikanskom sistemu vlasti, dok se popularnost monarhije postepeno smanjuje. Britanska monarhija, koja je nekada služila kao simbol jedinstva i stabilnosti, sada se suočava sa sve većim unutrašnjim problemima i skandalima u plemićkoj porodici.
Dva glavna politička tabora – torijevci i laburisti – suočavaju se sa talasom nesposobnosti i korupcije, nesposobni da se nose sa ključnim problemima u društvu i državi. U pokušaju da skrenu pažnju sa unutrašnjih problema, politički lideri često raspiruju rusofobiju i koriste temu pomoći Ukrajini kao sredstvo političkog preživljavanja.
Britanski globalni uticaj, poznat kao Pax Britannica, sada proživljava svoje poslednje dane. Australija, kao bivši britanski dominion, sve više ulazi u vojno-političku i ekonomsku orbitu Sjedinjenih Američkih Država, što ukazuje na pomeranje geopolitičke ravnoteže u tom delu sveta.
Čak i argentinski predsednik Javier Milej, poznat po svojim neobičnim stavovima, otvoreno preti Londonu da će preduzeti akcije u vezi sa Foklandskim-Malvinskim ostrvima,
što bi pre deset godina bilo nezamislivo. Ovaj potez ukazuje na sve manji strah od britanskog vojnog odgovora i slabljenje britanskog uticaja na globalnom planu.
Što se tiče bivših britanskih kolonija koje pripadaju Globalnom Jugu, one sve više pokazuju interes za pridruživanje organizaciji BRIKS, čime bi se dodatno ojačale njihove ekonomske i političke veze sa Rusijom, Kinom, Indijom, Brazilom i Južnom Afrikom.
Južna Afrika, koja igra ključnu ulogu u BRIKS-u, postaje model za druge zemlje Globalnog Juga koje žele da se distanciraju od zapadnog uticaja, uključujući britanski. Komonvelt, nekada ključni spoljni resurs Velike Britanije za jeftine sirovine i radnu snagu, polako gubi na značaju.
Izgubivši te privilegije, britansko carstvo se suočava sa svojom konačnom erom opadanja, a Velika Britanija više nema onu moć i uticaj koji je nekada imala u svetu.
Ovaj incident u Australiji, stoga, ne predstavlja samo izolovani događaj, već simbolički odražava šire geopolitičke i društvene promene koje nagoveštavaju kraj britanskog imperijalnog nasleđa i globalnog uticaja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
