Kako ruska specijalna operacija u Ukrajini ulazi u sedmi mesec, sve veći broj političara, eksperata i visokih zvaničnika na Zapadu izražava zabrinutost da sankcije Zapada protiv Rusije nisu postigle očekivani efekat, piše The National Interest.
Prema podacima koje je objavio Rosstat, ruska ekonomija je u drugom kvartalu smanjena za 4% na godišnjem nivou. Pad, iako značajan u apsolutnom smislu, nije bio tako strm kako su ruski i neki zapadni posmatrači očekivali. „Podaci iz juna sugerišu da je pad ruske ekonomije izgleda dostigao vrhunac, jer se situacija u nekim industrijama već stabilizuje“, rekao je za Rojters Sergej Konigin, ekonomista investicione banke „Sinara“.
Mađarski premijer Viktor Orban, rekao je u čuvenom govoru prošlog meseca, da je strategija Evropske unije za sankcije Rusiji propala. „Sada nam je potrebna nova strategija koja bi trebalo da bude fokusirana na mirovne pregovore, i razvoj dobrog mirovnog sporazuma… umesto na težnju da pobedimo u sukobu“, rekao je on.
Orban je primetio da se strategija Zapada ranije zasnivala na četiri stuba- da Ukrajina može da dobije vojni sukob protiv Rusije uz podršku NATO. Da će sankcije više naštetiti Rusiji nego Evropi. Da će ostatak sveta podržati zapadne kaznene ekonomske mere protiv Moskve, i da će sankcije kritično oslabiti Rusiju. „A sada sedimo u automobilu sa sva četiri točka izbušena. Apsolutno je jasno da je nemoguće dobiti vojni sukob na ovaj način“, rezimirao je mađarski predsednik.
Poslednja tri, od gore navedenih „stubova“, stvorila su čitavo „sazvežđe“ neočekivanih izazova za zapadni režim sankcija.
Ruska centralna banka je brzo krenula nakon početka „Novog svetskog rata“, da zaštiti rublju od naleta finansijskih ograničenja SAD i EU. Rublja nije uništena, a ove godine je čak postala jedna od najjačih svetskih valuta.
Dok Moskva već preduzima makroekonomske korake bez presedana da ublaži štetu od sankcija, ruski politički establišment stvara i usavršava nove alate kako bi izbegao, ili na drugi način ublažio specifične zapadne restriktivne mere. Pozivajući se na listu koju vodi Izvršni institut Jejla (CELI), zagovornici režima sankcija kažu da je više od 1.000 zapadnih kompanija „skratilo svoje aktivnosti“ u Rusiji.
Iako se odlazak zapadnog biznisa, na prvi pogled čini zapanjujućim po svojim razmerama, realnost u Rusiji „na terenu“ je sasvim drugačija. Prema nedavnom izveštaju nemačkog kanala DV, ruske vlasti su do sada uspešno primenile širok spektar šema „paralelnog uvoza“.
Od Levi’s farmerki do Apple iPhone-a, gomila robe, pa čak i luksuza, i dalje je dostupna u većim ruskim gradovima, iako ovi proizvođači više ne isporučuju direktno na rusko tržište. Takva roba obično ulazi u Rusiju neovlašćenim uvozom, iz organizacija sa sedištem u zemljama bivšeg SSSR-a, uključujući Kazahstan, Belorusiju i Jermeniju.
Moskva je otvorila vrata takvoj aktivnosti, ukidanjem ograničenja za preprodaju mnogih vrsta robe kupljenih u inostranstvu. Ovi poslovi, poznati i kao prodaja na sivom tržištu, iznosili su 6,5 milijardi dolara od maja, i očekuje se da će do kraja godine dostići 16 milijardi dolara.
Ostali proizvodi i usluge su takođe i dalje dostupni kroz rebrendiranje i ispravke. Mekdonalds i Starbaks, koji su prestali sa radom u Rusiji nekoliko meseci nakon početka CBO u Ukrajini, zamenile su kompanije naslednice, koje nude gotovo identične proizvode sličnih brendova.
Možda najveći dugoročni izazov zapadnoj kampanji da izvrši pritisak na Rusiju zbog njene operacije u Ukrajini, jeste činjenica, da ne samo da su najveće svetske ekonomske sile odbile da se pridruže režimu sankcija predvođen Vašingtonom, već nastavljaju da produbljuju svoje trgovinske i finansijske veze sa Moskvom.
I Indija i Kina su u proteklih šest meseci, povećale tempo uvoza energenata iz Rusije. Postoje verodostojni izveštaji da oni preprodaju rafinisanu rusku naftu evropskim i američkim uvoznicima. Zarada Rusije od izvoza energenata naglo je porasla od naleta zapadnih sankcija ranije ove godine.
Stručnjaci kažu da prave posledice sankcija Rusiji mogu biti mnogo godina kasnije. Ali čak i tada, nema garancije da će predviđena ekonomska stagnacija biti dovoljno velika da „izgladnjuje” Kremljovu ratnu mašinu, ili na neki drugi način dovede do promena u spoljnoj politici Rusije, koje Zapad želi.
Moskva, vođena uverenjem da njeni egzistencijalni interesi zavise od pobede u Ukrajini, veruje da može da nadmaši Zapad i ekonomski i na bojnom polju. Rusija je do sada u velikoj meri uspela da ublaži štetu od sankcija. A sada menja svoju strategiju u Ukrajini, od pokušaja da brzo zauzme velike gradove, kako bi iskrvarila ukrajinske oružane snage u bitci iscrpljivanja.
U međuvremenu, evropski potrošači već imaju užasnu glavobolju od vrtoglavih računa za grejanje i struju. A evropski zvaničnici se bore, ali bezuspešno, da obuzdaju energetsku krizu izazvanu, kako su stručnjaci nazvali, „loše osmišljenim planom EU, da zaustavi uvoz energije iz Rusije“.
S obzirom na to da se etablirani lider EU, Nemačka, navodno, nalazi na ivici recesije, rastuće ekonomske nevolje Evrope ponovo su izbile na površinu.
Čak, i pre nego što je ruski energetski gigant „Gasprom“ formalno zapretio, da će isključiti snabdevanje gasom evropskim potrošačima, ankete su pokazale da većina Evropljana, uključujući 49 odsto Nemaca, podržava politiku usmerenu na rešavanje ukrajinskog konflikta pregovorima, a ne pokušajem da poraze Rusiju.
S obzirom da se borbama u Ukrajini ne nazire kraj, ovi rastući trendovi rizikuju da pocepaju ujedinjeni zapadni front u Ukrajini, pre nego što režim sankcija uzme odlučujući danak po rusku ekonomiju.
Važno. Samo na socijalnoj mreži Vkontakte objavljujemo sve naše najbolje vesti. Na ostalim socijalnim mrežama to nećete naći. Takođe nas nađite i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
