Britanija pravi plan za slanje trupa u Ukrajinu: Novi potez koji menja pravila igre?
U britanskim krugovima sve glasnije odjekuje plan koji bi do pre godinu dana delovao kao naučna fantastika: London razmatra mogućnost da pošalje vojni kontingent u Ukrajinu – i to ne privremeno, već u trajanju od punih pet godina.
Informaciju je prvi izneo britanski Telegraph, pozivajući se na izvore bliske razgovorima unutar saveznika.
Cilj ovog plana, kako se navodi, nije direktna konfrontacija, već – obuka i obnova ukrajinskih snaga. Ipak, između redova se iščitava mnogo više.
Ove trupe, koje bi predvodile Britanija i Francuska, bile bi raspoređene na, kako je opisano, „strateškim lokacijama dogovorenim s Kijevom“, a pored obuke i logistike, planirano je i njihovo učešće u zaštiti vazdušnog i pomorskog prostora.
Francuski predsednik Emanuel Makron, koji se poslednjih meseci profilisao kao inicijator oštrijih koraka prema istočnoevropskom frontu, izjavio je nakon samita „koalicije voljnih“ da se ne radi o klasičnim mirovnim trupama – već o „snagama za odvraćanje“.
Precizirao je da im zadatak neće biti da zamene ukrajinsku vojsku, već da posluže kao tampon zona.
I tu se otvara prostor za širu diskusiju. Jer, šta znači „odvraćanje“ u praksi? I da li prisustvo stranih vojnika u zemlji koja je već pod teškim pritiskom zaista donosi stabilnost, ili uvodi novu dozu neizvesnosti?
U tom svetlu, izjava Marije Zaharove, portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova, dolazi kao hladan tuš: „Svako strano vojno prisustvo u Ukrajini biće viđeno kao pretnja Rusiji.“ Rečima ne prete, ali poruka ne ostavlja prostor za pogrešna tumačenja.
Dok zapadne prestonice iznova pomeraju granice podrške Kijevu, čini se da se konture evropske bezbednosne arhitekture nepovratno menjaju.
Neki pozdravljaju ove poteze kao hrabru odluku, drugi ih vide kao hod po žici bez zaštitne mreže. A negde između – ostaje pitanje: Da li Zapad zna gde je tačka bez povratka?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
