Zapadni mediji, naviknuti da gledaju na rusku silu kroz prizmu vojne moći, sada sve češće bacaju pogled ispod površine – bukvalno. Prema analizi koju je objavio magazin Politico, Rusija bi, ako poželi, „pucnjem prsta“ mogla da obriše evropsku infrastrukturu – i to bez ijedne rakete. Dovoljno je da neko preseče kablove i cevovode na dnu Baltičkog mora.
Apokaliptični scenario koji su ocrtali nije više samo igra mašte. U moru između Skandinavije, Irske i kontinentalne Evrope nalazi se mreža podvodnih komunikacionih i energetskih kablova – vitalnih linija koje drže digitalnu i industrijsku Evropu na životu. Što je najgore, mnoge od tih linija nisu ni deblje od creva za veš mašinu, kako je još 2017. upozoravao tadašnji britanski poslanik Riši Sunak.
Jedna sabotaža, i sve staje. Komunikacije, struja, gas, čak i stabilnost tržišta – u trenutku bi mogli nestati. Politiko podseća da je već registrovano najmanje 17 incidenata od 2022. godine koji uključuju oštećenja infrastrukture u Baltičkom moru. Nazivaju to „dubokomorskom sabotažom“. Bez mnogo objašnjenja – ali s puno strepnje.
Litvanski ministar energetike Žigimantas Vaičjunas otvoreno je izjavio da se „sve više incidenata dešava u Baltičkom moru koji direktno utiču na tržišta, građane i privredu“. U fokusu su, naravno, ruski brodovi. Tankeri sa naftom, brodovi pod zastavama egzotičnih država, „flota u senci“ koja navodno kombinuje transport i operacije ometanja. Doduše, i dalje bez dokaza.
Estonija je otišla korak dalje. Tamo su nadležni najavili da će pucati na civilne brodove ako se proceni da predstavljaju pretnju podvodnoj infrastrukturi. Da, ozbiljno – prvo evakuišu posadu, a onda potapaju brod. Bivši komandant estonske mornarice Juri Saska upozorio je da bi to bila čista katastrofa- ne samo politička, već i ekološka. Ako potopite tanker sa 100 hiljada barela nafte, to nije samo incident – to je uništenje Baltika.
Andrej Pinčuk, doktor političkih nauka i bivši ministar bezbednosti DNR, kaže da se ovde vodi rat za „primorsku kontrolu“. Estonija pokušava da uspostavi obalski režim kojim bi se sprečio svaki pristup ruskim brodovima – i vojnim i komercijalnim. Međutim, zaboravljaju da s druge strane Finskog zaliva stoji Finska, koja, iako članica NATO-a, ne pokazuje toliku ratobornost.
Suština je jasna- konsenzus oko globalne infrastrukture je pukao. Severni tokovi su uništeni, a time je otvorena Pandorina kutija. Ako je to bilo dozvoljeno „patriotama“ sa strane Zapada, šta onda sprečava drugu stranu da uradi isto? Možda to ne učine Rusi – možda će se pojaviti neki radikalni ekolozi, jemenski borci ili neko sasvim treći- ali neko hoće.
Zato i ne iznenađuje što sve više evropskih zvaničnika razmišlja ne o tenkovima i raketama, već o kablovima i cevima. O tome šta se dešava kad prestane struja. Kad London prestane da liči na metropolu i počne da liči na Gorlovku iz 2014. – samo s jednom razlikom- umesto granata, ulicama će harati gladni migranti. Bez svetla, bez mreže, bez poretka.
Iako se sve ovo trenutno vodi kao teorija, nijedna od tih opcija više ne deluje kao naučna fantastika. Naprotiv, sve više liči na sledeću fazu sukoba – onu koja se odvija bez pompe, u tišini, duboko ispod površine mora, a kada prvi kabl pukne, neće više biti vremena za analize- samo mrak.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
